Ako usvojimo Pariski sporazum, odustajemo od drugog bloka TE Pljevlja

Ukoliko parlament usvoji Zakon o potvrđivanju Pariskog sporazuma, koji je ušao u skupštinsku proceduru, bojim se da ćemo morati da zaboravimo na gradnju drugog bloka, a i postojeći bi trebalo da redukuje proizvodnju, kazao je Pobjedi poslanik DPS -a i član skupštinskog Odbora za ekonomiju Filip Vuković.

Ovaj sporazum o klimatskim promjenama nalaže zadržavanje porasta globalne prosječne temperature ispod dva stepena celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo i nastojanja da se porast temperature ograniči na 1,5 stepen. Ovu obavezu je preuzelo 197 zemalja, od kojih su 154 već ratifikovale sporazum. Amerika ga nije ratifikovala, iako ga je do izbora Donalda Trampa za predsjednika podržavala.

Bojazan

Vuković, koji je ranije bio je i član Odbora direktora Rudnika uglja, kaže da bi ratifikacija Pariskog sporazuma u najmanju ruku bila kontradiktorna našim strateškim planovima vezanim za energetiku.

Zelja da napravimo novi blok termoelektrane i da povećamo proizvodnju električne energije iz uglja se direktno kosi sa eventualnom ratifikacijom već potpisanog Pariskog sporazuma. Nameće se logičan zaključak da će, ukoliko parlament usvoji ovaj zakon, biti neostvariva naša želja da gradimo drugi blok, odnosno da smanjimo količinu uvezene električne energije. To bi značilo i da bi postojeći blok trebalo da redukuje broj sati rada, odnosno da smanji proizvodnju u funkciji emisije ugljen dioksida. To takođe znači da bismo morali zaboraviti na gradnju drugog bloka”, objasnio je Vuković.

Istakao je da je za njega neprihvatljivo da smanjujemo energetske kapacitete. Podsjetio je da smo u ovoj godini dali 60 miliona eura za uvoz električne energije, što znači da ćemo do kraja godine dostići 100 miliona eura.

U obrazloženju zakona se navodi da je doprinos Crne Gore naporima međunarodne zajednice u borbi protlv klimatskih promjena da emisiju gasova s efektom staklene bašte do 2030. godine smanji za 30 odsto u odnosu na nivo emisija iz bazne 1990.

U ovom zakonskom tekstu koji je objavljen na sajtu parlamenta navedena je i socioekonomska analiza investicija za potvrđivanje Pariskog sporazuma.

Računica

Podsjeća se da su do 2030. planirane investicije od 1,7 milijardi eura u energetici, industriji i poljoprivredi, u skladu sa razvojnim prioritetima Crne Gore koji su definisani u ključnim strateškim dokumentima.

“Oko 91 odsto planiranih investicija će obezbijediti privreda, odnosno investitori, a devet odsto ili 166 miliona država iz budžeta, donacija i kredita. Iz Budžeta treba obezbijediti 16,3 miliona eura. Investicije za projekte energetske efikasnosti i obnovljive izvore projektovane su na 140 miliona 12,4 miliona iz budžeta, 39,8 miliona od donacija i 87,8 miliona iz kredita. Agro-ekološke mjere projektovane su u ukupnom iznosu od 26,12 miliona navodi se u obrazloženju Ministarstva finansija i naglašava da ovaj ambiciozni program treba uskladiti sa zakonima o budžetu za naredne tri godine i sa fiskalnom strategijom do 2020.”, navedeno je u obrazloženju Ministarstva finansija.

septembar 29, 2017 at 8:49 am