Paprene trgovačke marže: Do kupca roba poskupi i do 400 odsto


Slažu se potrošači sa guvernerkom Narodne banke Jorgovankom Tabaković, da su trgovačke marže u Srbiji paprene. One se u Srbiji kreću od tri do 80 odsto, u zavisnosti od proizvoda, mada ima i artikala gdje razlika između proizvođačke i potrošačke cijene ide i do 400 odsto.

Najniže marže imaju najosnovnije namirnice – od tri do 10 odsto, odjeća i obuća prosječno 40 odsto. Kod kolica, sjedalica i druge opreme za najmlađe, poznatih svjetskih brendova – i do 100 odsto, a na luksuzu se zarađuje i više od 400 odsto.

Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković nedavno je izjavila da se jačanje domaće valute nije preselilo na cjenovnike, a da razloge treba tražiti u visokim trgovačkim maržama. Da nas trgovci ne štede svojom zaradom vjeruju i u udruženjima potrošača, ali smatraju da to nije razlog što se ne osjeća rast vrijednosti domaće valute.

„Marže jesu velike i negde prelaze i 400 odsto“, kaže Petar Bogosavljević, predsjednik Pokreta potrošača.

Kako se trgovcima isplati da tokom specijalnih akcija snize cijene i do 50 odsto, a i tada imaju zaradu koliko njihov kolega u Evropi ima i bez sniženja cijena. Ipak, ne mogu da se složim da su marže razlog što jak dinar nije smanjio cene. Iza rasta dinara ne stoji jačanje privrede u Srbiji, već više spoljni faktori iz Evrope. Tamošnja inflacija i štampanje para odrazili su se i na kurs naše valute.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je pravilo da trgovac gleda da zaradi što je moguće više, a to sprečava samo konkurencija:

„Čim ih je više na tržištu koji se grabe za taj udio u marži, vjerovatnoća visokih marži se smanjuje i rastu šanse da se u cijeni proizvoda prikaže realni nivo troškova prometa.

Žarko Malinović iz sektora za trgovinu Privredne komore Srbije kaže da su trgovačke marže u Srbiji niže nego u regionu i Evropi, jer prosječna kupovna moć ne bi mogla da izdrži velike razlike između proizvođačkih i trgovačkih cijena:

„U većini kategorija marže idu od tri do 10 odsto. Najmanje zarade trgovaca su kod prehrambenih proizvoda – kod mlijeka, mesa, ulja, šećera, brašna, kreću se od tri do pet odsto. Veće marže su kod brendirane robe, koja u malim količinama ulazi u Srbiji. Tu naši trgovci sa tako skromnim nabavkama ne mogu da računaju na povoljne rabate koje imaju velike inostrane kompanije. Marže sigurno nijesu razlog zašto se jačanje dinara nije preselilo na cjenovnike. Jer, procentualno jačanje dinara nema veliki uticaj na cijene. Dodatno je to što se mnoge sirovine plaćaju u eurima, a nije pojeftinilo gorivo, niti struja… Profitna stopa trgovca u Srbiji je oko 3,5 odsto, dok je u industriji oko 6,4 odsto“.

kamatica.com

novembar 20, 2017 at 12:41 pm