Ministar finansija o povećanju PDV-a i akciza: Biće skuplji samo luksuz

Radunović (Vlada CG)

Rast opšte stope poreza na dodatu vrijednost (PDV) sa 19 na 21 odsto budžetu bi trebalo da donese oko 42,8 miliona na godišnjem nivou, saopštio je ministar finansija, Darko Radunović.

„To je doista jedna od najčih mjera koju smo usvojili u sklopu fiskalne strategije, ali smatramo da je to mjera koja će pogoditi sve ravnomjerno. Išli smo sa tom logikom da ne bude mjera koja će izazavati veliku inflaciju. Neke naše računice, koje smo izvodili ovdje  kroz neke naše modele, u ministartsvu finansija, očekujemo inflaciju po tom osnovu od 0,9 odsto . Svjetska banka je isto to uradila, ali njihova računica je 0,5 odsto. Prema tom, ne mislim da će to biti toliko jak udar, a da naši građani to neće moći podnijeti“, rekao je on u intervjuu Televiziji Vijesti.

Zašto Vlada i dalje ni jednom svojom mjerom ne uzima od bogataša, već se većina vladinih mjera (povećanje PDV, uvođenja kriznih poreza)  odnosi na tkz. srednji sloj stanovništva? Da li u tom dijelu planirate uvođenje poreza na luksuz, povećanju poreza na usluge hotelima , ili recimo donošenje zakona o plaćanju poreza na neprodate stnove? 

„Samom činjenicom da vi neki porez, ako ga uvećavate,  na osnovicu ako je veća, vi ćete više novca uzeti onome koji ima veću osnovicu. S druge strane, pomenuli ste luksuz, ja smatram da akcize koje smo uveli su akcize na luksuz, a i to su štetni proizvodi, cigarete, alokohol, koka-kola, i jesu prozvodi koji se ne mogu smatrati životnim namirnicama, i da su od suštinskog značaja za funkcinisanje. Tako da smo negdje zadovoljili tu kategoriju luksuza. Što se tiče poreza  na stanove, ali mi jesmo uveli da zalihe kod građevinskih firmi, po isteku perioda od tri godine, a njihove zalihe su stanovi,  da oni moraju platiti porez kao da su prodali te stanove. 

Na koji način vlada planira da tokom naredne godine smanji broj zaposlenih u javnom sektoru?

„Meni je suštinsko pitanja, kada govorimo o Javanoj upravi, efikasnost Javne uparve. Mislim da mi tu treba dosta da poradimo i napravimo efikasnu Javnu upravu . Da li će biti nekoliko hiljada u Javnoj upravi više zaposlenih ili ne, meni je vjerujte od manjeg značaja. 

Najavljeno je smanjenje poreza na plate i doprinose, da li se to možer očekivati već u narednoj godini? I da li će se to smanjenje preliti na konto radnika ili poslodavaca?

„Ako bi smo za 10 odsto smanjili opterećenje na rad, mi bi smo imali manje prihoda u budžet na godišnjem nivou, pri ovom nivou zapošljenosti, blizu 98 miliona. To je jako veliki iznos, da bi se sada mogli odlučiti sa nekom kampanjom te vrste, da uđemo. Naš penzioni Fond, ove godine ima deficit oko 35 odsto, to će biti na nivou nekih 130 miliona eura. Taj deficit se, ako vi još izgubite ove poreze i doprinose koje imate na rad, on se mora finansirati iz nekih prihoda. Vrlo je osjetljivo i visoko rizično ići u neke eksperimente u godini koja nam slijedi 2018“. 

Najviše kritika budžet za 2018 pretrpio je u dijelu kapitalnog bdužeta? Naime, čak 70 odsto tog novca otpada na auto-put. Da li možete da nam navedete još makar jedan značajniji projekat koji će se finasirati naredne godihne iz kapitalnog budžeta?

„Ja bih psoebno istakao jedan projekat, koji smatram da je od velikog značaja za Crnu Goru, a koji će se pokrenuti sljedeće godine , to je fabrika optadnih voda u Podgorici. S druge strane, otvramo nekoliko, vrlo atraktivnih puteva, to su preciznije rekonstrukcije puteva. Na primjer biće rađen bulevar od Podgorice do Danilovgrada, pa bulevar od Jaza do aerodroma Tivat, pa će početi radovi na bulevaru  od Podgorice do Tuzi 

Tokom rasprave u parlamentu vezano za budžet, mogle su se čuti kritike da se naš budžet većinom finansira iz zaduživanja, da je to nerelano i neodrživo na duži rok i da može dovesti do bankrota. Kakav je vaš komentar na taj stav? 

„Mi smo budžetom predvidjeli da možemo da se zadužimo 400 miliona eura, za refinasiranje obeveza koje dospijevaju. Ja ne smatram refinansiranje zaduženjem, i to je legitmno ko smatra da su tih 400 miliona novi kredit. Znači, vi  ove obaveze koje vam dospijevaju 2019, 2020, 2012, sa tim sredstvima  mi bi pokušali da prolongirao na neki rok od 10 do 12 godina, sa grejs periodom od četiri godine, ne mogu u ovom trenutku da licitiram sa kamatom, ali svakako bi morala biti povoljnija nego kamata koja je bila na euro-fondove u tom vremenu kada smo se zaduživali“.

Da završimo ovaj intervju pitanjem- 2017 godinu sa kolikim dugom javnim dugom Crna Gora završava?

„Javni dug će nam biti negdje preko 2,5 milijardi eura. Ja sad precizno nemogu tačno u euro da vam kažem. Ja iskreno se ne plašim javnog duga , ako uspijemo da ga produžimo i refinansiramo na duži  rok. Problem je u održivosti, imate li vi takvu privrednu aktivnost, da država može naplaćujući ono što njoj pripada, poreze, da servisira obaveze. 

A mi imamo te privredne aktivnosti?

„Mi ih moramo napraviti. Ne u obimu koji je potreban, bilo bi doista neozbiljno da potvrdim da imamo. 

januar 5, 2018 at 8:02 am