U crnogorskom komšiluku stvoreno tržište od četiri miliona ljudi

Ilustracija

Kosovski parlament potvrdio je u ponedjeljak sporazum o carinskoj uniji s Albanijom čime je stvoreno novo, jedinstveno tržište na Balkanu od skoro četiri milouna ljudi.

To će svakako biti izazov i za crnogorske izvoznike na ta tržišta, prije svega Pivaru „Trebjesu“ i Plantaže „13. jul“, koji dobar dio izvoza usmjeravaju na Kosovo i Albaniju.


Godišnji izvoz Crne Gore na Kosovo i u Albaniji prošle godine iznosio je oko 33,6 miliona eura (Kosovo 22,6 miliona, Albanija skoro 11 miliona eura), 0,16 odsto više nego godinu ranije. Gledano pojedinačno, uvoz na Kosovo prošle godine je porastao 18 odsto, dok je u Albaniju pao čak 23,6 odsto.

Jutrnji list piše da su najveći trgovački partneri Kosova Makedonija, Srbija, Njemačka i Turska. Najveće izvozno tržište kosovskih kompanija je Albanija, što je, uz političke razloge, svakako bio najveći motiv Prištine da uđe u carinsku uniju s tom zemljom.

Za sada je na carinski sporazum Prištine i Tirane jedino reagovala Srbija, koja ne priznaje nezavisnost Kosova. Iako se na ovaj način srpskim kompanijama, koje su među najvećim izvoznicima na Kosovu, otvara i tržište Albanije, službeni Beograd osudio je carinsku uniju iz političkih razloga.

Zanimljivo je da projekt carinske unije balkanskih zemalja koje nijesu članice Europske unije zastupa upravo predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, ocjenjuje zagrebački dnevnik i dodaje da su, kada je Vučić 2016. godine izašao s idejom carinske unije, koja je dobila podršku i Evropske unije, protiv tog projekta bili upravo Tirana i Priština. Nikola Selaković, glavni sekretar Vučića, ocijenio je kako se “stvara albansko-albanska carinska unija” te da im “nedostaje samo kralj da imaju personalnu uniju“.

Prema analizi uglednog magazina The Economist, zajedničko tržište koje je predložio Vučić u određenoj mjeri već funkcioniše unutar CEFTA ugovora, čije su članice sve zemlje zapadnog Balkana izvan EU. Osim spomenutih, tu su i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija.

Za uspjeh carinske unije, napominje The Economist, ključno je da li su tržišta koja se udružuju komplementarna po pitanju udjela industrije, usluga i poljoprivrede u svojim ekonomijama. Poželjno je da carinsku uniju stvore tržišta koja imaju različitu strukturu nacionalnih ekonomija, kako bi se kroz slobodnu trgovinu plasirao višak proizvodnje i smanjile cijene proizvoda za krajnje potrošače.

U slučaju Albanije i Kosova, prema istom izvoru, u nacionalnim ekonomijama postoji otprilike isti udio industrije, usluga i poljoprivrede.

jun 12, 2018 at 1:07 pm