MMF: U Crnoj Gori je previše banaka
Nakon produženog perioda konsolidacije koji je uslijedio nakon globalne finansijske krize, ekonomija Crne Gore raste, podtsaknuta velikim invescticionim projektima, ocijenili su u izvještaju analitičari MMF-a.
Kako je saopšteno iz Ministarstva finansija, u izvještaju se navodi da se uslovi u bankarskom sektoru unaprijeđuju, uz rast kredita privatnom sektoru, nakon godina u kojima je tekao proces razduživanja.
“Međutim, visok trošak izgradnje prve faze autoputa (jedna četvrtina godišnjeg BDP-a) je pogurao državni dug do visokih nivoa. Nadležni organi su preduzeli značajne korake za podsticanje fiskalne održivosti u budžetu za 2017. I trenutno implementiraju strategiju fiskalnog prilagođavanja koja sadrži dobre detalje u skladu sa savjetima zaposlenih MMF-a, navodi se u izvještaju.
Ispod podnaslova Izgledi i rizici, MMF je zapisao:
Ekonomski rad bi mogao da se ubrza u 2017. na 3 procenta i održi momentum na srednji rok, podržan velikim javnim i privatnim investicionim projektima, uz određeno umjereno zatezanje/smetnje kao rezultat fiskalne konsolidacije. Mogućnost vlade da implementira ambcioznu strategiju prilagođavanja predstavlja ključni rizik, kako bude produžavala postojeći dug i ispunjavala potrebe za eksernim finansiranjem.
MMF je dao preporuke iz oblasti javnih politika a u dijelu Fiskalna politika navodi se sljedeće:
Nadležni organi bi trebalo da nastave sa implementacijom svoje strategije fiskalne konsolidacije, koja pogoduje rastu i vodi računa o potrebama socijalne zaštite. Zasnovana je i na povećanju prihoda i smanjenju rashoda, koji imaju za cilja da dovedu do primarnog fisklanog suficijta od 4½ procenta BDP-a do 2020. Trebalo bi da izbjegavaju prekoračenja limita u budžetu. Na srednji rok, nadležni organi bi trebalo da implementiraju reforme zapošljavanja u javnom sektoru, penzionog sistema i finansiranja lokalnih uprava, pored smanjenja ukupnog poreskog/fiskalnog opterećanja rada tako što bi se određeni dio oporezivanja prebacio na akcize na ugalj.
Finansijski sektor: Potreban je nastavak obazrivosti kako bi se održao opadajući trend nekvalitetnih kredita u bankarskom sektoru i stistem vratio na postaojanu profitabilnost. Nezavisna revizija kvaliteta aktive u cijelom sektoru bi mogloa ranu identifikaciju rizika i kod snaženja sistema. Trebalo bi snažno implementirati supervizorske akcione planove za problematične banke. Čini se da u sistemu ima previše banaka i bilo bi koristi od određenih mjera da se promoviše konsolidacija.
Strukturne reforme: S obziroma ne euroizaciju i ograničeni fiskalni prostor, potrebne su reforme tržišta rada i pomaci u poslovnom okruženju i upravljanju kako bi se osnažila produktivnost radne snage i podržao rast. Unaprijeđenja u pogledu fleksibilnosti tržišta rada mogu da pomognu da se smanji veličina neformalne ekonomije i da se stvori više prilika za zapošljavanje.
