Katalonska nezavisnost nosi i skupu ekonomsku žrtvu
Katalonska nezavisnost u ekonomskom pogledu snažno bi se negativno odrazila na tu regiju, ali i na cijelu Španiju s obzirom da u njenom BDP-u učestvuje s s petinom udjela.
Političke tenzije u Kataloniji koja se priprema idućeg mjeseca za referendum o nezavisnosti eskalirale su u srijedu upadom policije u kancelarije regionalne vlade i hapšenjem 14 službenika.
Ta najrazvijenija španska pokrajina želi se odvojiti od Španije još od 1922. kada je osnovan pokret Estat Catal. Međutim, secesionističke aspiracije ojačale su 2010. godine kada je Španiju pogodila duboka ekonomska kriza. To ne treba čuditi s obzirom na ekonomsku snagu sjeveroistočne pokrajine. Katalonija sa svega 7,5 miliona stanovnika, odnosno 16 odsto ukupnog stanovništva Španjolske, doprinosi tamošnjoj ekonomiji s gotovo 22 odsto udjela.
Podaci regionalne vlade u Barseloni pokazuju da je prošle godine katalonski BDP iznosio 223,6 milijardi eura, 4,5 puta viši od hrvatskog, navodi agencija HINA.
U slučaju razlaza, Katalonija bi zadržala 16 milijardi eura poreskih davanja koliko sada uplaćuje u zajedničku blagajnu u Madridu.
Procjene analitičara govore da bi nezavisnost Katalonije smanjila španski BDP za dva odsto godišnje. Međutim, Katalonija bi bila na većem ekonomskom gubitku.
Uz prilične troškove izgradnje institucija nove, mlade države, poput centralne banke ili mreže ambasada, ne treba zanemariti da 35 odsto katalonskog izvoza odlazi u Španiju koja bi nesumnjivo uvela carine.
Albert Banal-Estanol, profesor ekonomije na Universitat Pompeu Fabra ističe za CNBC kako se u pogledu trgovine ništa neće promijeniti ako Katalonija ostane dio Evropske unije. No, nova država mora zatražiti pristupanje.
Zajedničko evropsko tržište ključno je za Kataloniju jer 65 odsto njenog izvoza odlazi u članice EU. Prije nekoliko dana španski ministar ekonomije Luis de Guindos izjavio je da bi nezavisnost smanjila katalonsku ekonomiju od 25 do 30 odsto, a nezaposlenost bi se udvostručila.
“Koliko radnih mjesta, koliko investicija bi se izgubilo tokom tranzicije? To niko ne zna precizno”, ističe Alain Cuenca, profesor na univerzitetu u Saragosi. Postavlja se i pitanje ko bi platio 72 milijarde eura katalonskog javnog duga. Stručnjaci smatraju da bi taj teret pao na leđa Madrida.
Ponuda Madrida: Više novca, bez nezavisnosti
Španska vlada spremna je za pregovore s Katalonijom o većoj finansijskoj samostalnosti ako regionalna vlada odustane od zahtjeva za nexavisnošću, izjavio je Financial Timesu ministar ekonomije u španskoj vladi Luis de Guindos.
“Katalonija već sada ima visok nivo autonomije, ali možemo razgovarati o reformi doprinosa zajedničkoj blagajni. Kada odustanu od planova za nezavisnošću, počećemo razgovarati”, kazao je de Guindos.
Veću finansijsku autonomiju zatražio je još 2012. katalonski čelnik Artur Mas, ali de Guindos tvrdi kako tada nije bilo prostora za reformu jer je zemlja tek izlazila iz krize.
