U biznis su ušli zbog opstanka, a sada je njihov proizvod obavezan i na kraljevskom dvoru
Firma Art Ival danas proizvodi više od 200 različitih vrsta čokoladnih delicija u industrijskom delu Beograda, u pogonu izgrađenom po evropskim standardima za proizvodnju hrane. Imaju uvedene i implementirane standarde za kvalitet ISO 9001, sistem upravljanja bezbednošću hrane HACCP I FSSC 22000 koje im je dodelilo austrijsko sertifikaciono telo Quality Austria, a sertifikacioni nadzor vrši Evrocert iz Srbije. Premijer proizvodi, koji su zaštićeni u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije, zastupljeni su u svim trgovinskim lancima u zemlji. Vučićevići su otvorili svoju specijalizovanu čokolateriju „Galeriju čokolade Premijer“ u centru prestonice, izvoze i izlažu na svim svetskim sajmovima od evropskih zemalja, preko Amerike, Kanade, Dubaija, Paname, Kine. Zapošljavaju 40 radnika koji kod njih rade 10, 15, 20 pa i više godina.
„Naše vodilje su ljubav, vera i kvalitet kao osnovni ‘začini’ našeg stila života i načina rada. Ti principi utkani su u izradu čokoladnih proizvoda ali i u odnos prema zaposlenima, poslovnim partnerima, potrošačima, deci, prijateljima, državi…Valjda je sve to dovelo do logičnog sleda da budemo prepoznati i na Belom dvoru, gde smo od NJKV Princa Aleksandra Karađorđevića dobili titulu ‘dvorskog liferanta’. Time su naši čokoladni proizvodi ‘kraljevske praline’ i dražeje, uvrštene u redovno posluženje na svim dešavanjima koja se organizuju na kraljevskom dvoru“.
Tanja smatra da je vreme da vlast prihvati činjenicu da su privatna preduzeća u Srbiji zdravi nosioci privrede. Zapošljavaju veliki procenat radno sposobnog stanovništva, pune budžet i predstavljaju značajne nosioce održivosti i razvoja naše zemlje.
„Potrebno je zakone i pravilnike koji su rigorozniji, a koji se kao takvi primenjuju samo na domaće proizvode, uskladiti i primenjivati i na uvozne podjednako. Time bismo izbegli stvaranje nelojalne konkurencije, smanjili prodaju nekvalitetne uvozne robe, povećali prodaju domaćih proizvoda i tako doprineli osnaživanju i razvoju srpske privrede. U Srbiji su zaštićeni i podržani strani ulagači i velika preduzeća koja nažalost odlaze, za razliku od domaćih koja ostaju i ulažu u svoju državu. Neusklađen kriterijum za uvozne u odnosu na domaće proizvode, čine lakši uvoz nekvalitetne hrane koju koristimo i konzumiramo svi, pa i naša deca. Gde je tu naša odgovornost? „, zapitala se ona.
U poslu joj najviše nedostaje sigurnost koja bi trebalo da se ogleda u podršci države prilikom izvoza. Nameti i dažbine su jako bitni za budžet svake države ali moraju biti usklađeni sa brojem zaposlenih i veličinom preduzeća, smatra ona.
Tanja veruje da će u budućnosti njihovi potomci uspeti da održe opstanak robne marke koju su stvorili. U posao je sada već uključena druga generacija Vučićevića a nada se da će i unuci naslediti ovaj biznis.
„Mladima preporučujem da biraju poziv koji vole, sagledaju zakonodavstvo koje država propisuje i krenu hrabro napred“, poručila je ona.
BizLife
