I Evropska komisija poboljšala prognoze rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu

Nakon što je EBRD nedavno izašao sa novim, poboljšanim, procjenama rasta crnogorske ekonomije, objavljene su jesenje prognoze Evropske komisije (EK), koje su takođe bolje od onih proljećnih,

Naime, crnogorska ekonomija će ove godine, prema procjeni EK ojačati 3,9 odsto, dok je prognoza na proljeće ove godine iznosila 3,3 odsto.

Smanjena je, međutim, procjena rasta za narednu godinu, sa 3,5 na tri odsto. U Briselu vjeruju da će crnogorska ekonomija 2019. ojačati za dodatnih 3,3 odsto.

“Snažan rast vođen velikim infrastrukturnim investicijama (prevashodno se misli na gradnju autoputa, prim. nov.) postupno preuzima privatna potrošnja. Očekuje se da će mjere sveobuhvatne strategije fiskalne konsolidacije Vlade poboljšati fiskalnu poziciju tokom vremena, ali će to opteretiti i sami rast, posebno u 2018. godini. Štaviše, dok se autoput u potpunosti ne izgradi do sredine 2019. godine, javni dug i budžet biće pod snažnim pritiskom”, navodi se u dokumentu objavljenom na sajtu EK.

Kako se navodi u izvještaju, jako ubrzanje privredne aktivnosti u prvoj polovini ove godine odrazilo se na povećanje prihoda od opšteg državnog sektora, uz jaču potražnju koja podstiče prihode od poreza na dodatu vrijednost (PDV) i akciza, kao i porez na dobit i doprinose za socijalno osiguranje.

Na strani troškova, intenzivirani radovi na autoputu povećali su kapitalnu potrošnju, iako su stvarni troškovi i dalje ispod budžetskog cilja.

U junu je, kako se precizira, nivo javnog duga pao na 61,8 odsto BDP-a, s 64,4 odsto na kraju prošle godine.

“Međutim, očekuje se da će se i budžetski deficit i javni dug značajno povećati do kraja ove godine, kada i ukupni troškovi izgradnje autoputa budu u potpunosti materijalizovani”, navodi se u izvještaju.

Iz EK su podsjetili da se Fiskalnom strategijom, koja je usvojena u junu ove godine, predviđa povećanje normalne stope PDV-a za dva procentna poena u januaru naredne godine, odnosno na 21 odsto, kao i dalje povećanje akciza i zamrzavanje plata u javnom sektoru.

“Očekuje se da će ove mjere doprinijeti jačanju budžeta za dodatna dva procentna poena godišnje do 2019. godine”, navodi se u izvještaju.

Izgradnja autoputa je, kako se navodi, do sada bila ključni pokretač fiskalnih deficita.

“Očekuje se da će radovi biti završeni sredinom 2019. godine, smanjujući pritisak na javne finansije”, rekli su iz EK.

U izvještaju se navodi da se, uprkos usvajanju nekih mjera konsolidacije, rast javne potrošnje dodatno povećao.

“Oživljavanje izvoza, koji su podstakle dobre performanse u turizmu i prodaja mineralnih sirovina, pomogne su u smanjenju povlačenja iz neto izvoza”, rekli su iz EK.

Ulogu glavnog pokretača rasta postepeno je, kako se dodaje, preuzela privatna potrošnja. Očekuje se da će se taj trend nastaviti tokom prognoziranog perioda, čak iako bi se privremeno zaustavljanje privatne potrošnje moglo očekivati u narednoj godini, usljed planiranog povećanja stope PDV-a.

“Oštro usporavanje uvoza robe, u velikoj mjeri zbog smanjenog uvoza građevinske opreme, pomoglo je smanjenju trgovinskog jaza”, smatraju u EK.

To je, kako se dodaje, praćeno pobljšanjima u bilansu usluga zahvaljujući dobrom učinku u turizmu i rastućim viškovima u primarnom i sekundarnom bilansu prihoda.

“Očekuje se da će rastu iz neto izvoza i daljem smanjenju spoljnih neravnoteža doprinijeti početak proizvodnje vjetroelektrane i nove fabrike duvana planiranih u novembru, praćeno kasnije, završavanjem interkonektivnog pomorskog kabla sa Italijom, kao i otvaranje novih hotela”, precizira se u izvještaju.

Jaka ekonomska aktivnost dovela je do daljih poboljšanja na tržištu rada. Prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezposlenosti je u drugom kvartalu pala na 15,3 odsto sa 17,7 odsto koliko je iznosila godinu ranije.

Budžetski deficit u ovoj godini će iznositi 6,2 odsto BDP-a, narednoj 5,6 odsto, a 2019. godini 2,7 odsto.

Inflacija, prema jesenjim prognozama, u ovoj godini će iznositi 2,5 odsto, narednoj 2,2 odsto, a 2019. godini dva odsto.