Vlada će kontrolisati valutni rizik kredita za autoput
Vlada planira da hedžing aranžman za zaštitu od valutnog rizika, za kredit za autoput sa kineskom EXIM bankom zaključi na period do 10 godina, navedeno je u Srednjoročnoj strategiji upravljanja dugom – do 2020. koju je Vlada objavila u subotu.
Pobjeda podsjeća da javni dug, po podacima Ministarstva finansija koje je nedavno saopštio generalni direktor Direktorata za državni trezor Dragan Darmanović, sada iznosi 2,758 milijardi eura ili 65,1 odsto BDP.
On je tada saopštio da će po projekcijama ministarstva do kraja tekuće godine dug porasti na 70 odsto. U strategiji se objašnjava da je plan da se hedžing zaključi na period do 10 godina iz preventivnih razloga. – Realizacija ovakvog vida transakcije na duži period značajno može povećati troškove hedžing aranžmana – ocijenjeno je u ovom dokumentu. Trenutno je samo 15,8 odsto portfolija duga izraženo u neeurskoj valuti.
Najveća izloženost je u američkim dolarima kroz razne kreditne zajmove – do 13,8 odsto na kraju 2017. godine. To uključuje kreditne aranžmane od Pariskog kluba povjerilaca, i kineske Eksim banke, za potrebe prve dionice autoputa, što je u najvećoj mjeri i doprinijelo povećanju duga i valutnog rizika, u periodu 2014-2015. Izloženost drugim stranim valutama – NOK, CHF, SDR je relativno mali, i iznosi svega 2,1 odsto portfolija državnog duga – objašnjeno je u strategiji. Ocijenjeno je takođe da se rizik refinansiranja smatra ključnim rizikom portfolija duga. Rizik se odnosi na dospijeće euroobveznica u 2019, 2020. i 2021. godini, a odgovor na ovaj izazov predstavlja vitalni dio strategije upravljanja dugom – navedeno je u dokumentu. Povećanje državnog duga u prethodnom periodu uglavnom je, kako se ističe u ovom dokumentu, uslijedilo zbog emitovanih euroobveznica u 2014, 2015. i 2016. godini, u ukupnom iznosu od 1,080 milijardi eura.
“Dug je takođe uvećan i zbog kreditnog aranžmana sa kineskom Eksim bankom, za izgradnju prve dionice autoputa Bar-Boljare. U periodu 2014- 2016, domaći dug je oscilirao. Nakon pada u 2015, u 2016. godini dug je uvećan zbog emisije domaćih obveznica, u iznosu od 80,4 miliona eura”, objašnjeno je u strategiji.
