Šta čeka bankare u regionu
Najveći izazovi centralnih banaka u regionu u narednom periodu biće kako ojačati bankarski sektor i održati monetarnu stabilnost šest ekonomija Zapadnog Balkana.
Posebno, kako bi u slučaju “finansijskih potresa” na globalnom nivou države regiona “ostale na nogama”, rečeno je na skupu u Bečićima.
Cilj svih monetarnih sistema u regionu mora biti u narednom periodu jačanje stabilnosti, a strane direktne investicije su, pored domaćih, način da se fisklana stabilnost održi stabilnom, ocijenjeno je na panelu “Monetarna politika i stabilnost bankarskih sistema zemalja regiona – deceniju poslije bankrota Lehman Brothersa”, koji je održan drugog dana Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona.
Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić rekao je da se na Zapadnom Balkanu u narednom periodu očekuje blagi rast kamatnih stopa i da je za dalje unapređenje bankarskog sektora u šest ekonomija Zapadnog Balkana neophodno jačanje kapitalizacije banaka.
“Neophodno je da sve centralne banke u regionu jačaju kadrovske kapacitete i rade na novim zakonskim rješenjima i na usklađivanju propisa”, kaže Žugić, prenosi Tanjug.
U Crnoj Gori se, prema njegovim riječima, značajno više finansira korporativni sektor nego što je to stanovništvo i da to doprinosi jačanju finansijske stabilnosti.
Govoreći o izloženosti regiona mogućim eksternim “šokovima”, učesnici su ocijenili da je očuvanje stabilne inflacije u monetarnim sistemima i rad na povećanju investicija kako iz domaćih kapaciteta tako i iz međunarodnih investicionih krugova, osnova za očuvanje stabilosti.
Koliko uzimanje bankarskih kredita u stanoj valuti može biti problematično za stanje u monetarnom sistemu neke države, kada su prihodi građana u lokalnoj valuti, govorio je Gent Sejko, guverner Centralne banke Albanije.
“Naša ekonomija je od dolarizovane prešla u eurizovanu ekonomiju. Na primjer, 53 odsto depozita banaka je u eurima a slična brojka je i sa emitovanjem kreditima. Imamo oko četiri miliona kreditinih potfolija, onih koji su uzeli kredite u eurima, ali njihovi prihodi su u lokanoj valuti, pa ako dođe do pada domaće valute, to bi moglo da stvori značajne probleme”, rekao je Sejko.
Problemi precijenjivanja valutnog kursa zasnovanog na visokom nivou ulaska stranih investicija iz sektora turizma ili od dijaspore takođe mogu biti rizični za stabilnost monetarnog sistema. Fehmi Mehmeti, guverner Centralne banke na Kosovu kaže da ako se uporede banke u regionu, svi dijele, kaže, slične izazove, a očuvanje finansijske stabillnosti je najveći izazov.
Kaže da je na Kosovu u finansijskom sistemu, bankarski sektor dominantan i čini čak 70 odsto celog sistema.
Ocjena je da se Evropska unija nalazi na putu značajnog oporavka nakon svjetske finansijske krize, kaže viceguvernerka Narodne banke Makedonije Maja Kadievska-Vojnović, ali navodi da su promijenjeni tokovi i priliv novca iz inostranstva u ekonomije na Zapadnom Balkanu.
“Nakon globalne krize došlo je do sužavanja eksternih ravnoteža na monetarnom tržištu, tokovi i prilivi novca nijesu na istom nivou kao prije krize ali strane direktne investicije se povećavaju iz godine u godinu”, rekla je ona.
Zahvaljujući blagom ukupnom rastu na Zapadnom Balkanu pa i u Bosni i Hercegovini, povećava se i profitabilnost banaka, a prema riječima Želimire Raspudić, viceguvernerke Centralne banke BiH, neto dobit banaka iznosila je u 2017. godini 182 miliona eura, što je obzirom na veličinu države, značajna suma.
Na panelu je ocijenjeno i da je digitalizacija bankarskog sektora i transformacija ovog sektora budućnost bankarstva, i da centralne banke treba da se prilagode novim trendovima, što će na kraju doprinijeti jačanju ukupnog finansijskog sistema država regiona.
