Erste grupa: Neto dobit 774 miliona eura za pola godine

“Poslovni rezultat Erste Grupe u prvih šest mjeseci ove godine bio je među najboljima ikada, rast neto dobiti je iznosio 24 odsto na godišnjem nivou, na 774 miliona EUR. Tome je doprinio rast prihoda od kamata od 3,3 odsto i prihoda od naknada od 5,3 odsto, zadržavanje troškova rizika na niskom nivou i smanjenje odnosa troškova i prihoda sa 64,3 odsto na 58,8 odsto u drugom tromjesečju. Očekujemo da ovaj pozitivan trend u operativnom rezultatu bude nastavljen i u drugoj polovini 2018, a na bazi kontinuirano dobrih rezultata ekonomija centralne i istočne Evrope, uz niske stope nezaposlenosti, realan rast zarada i sve jaču ekonomsku konkurentnost,” rekao je Andreas Treichl, glavni izvršni direktor Erste Group Bank AG.

Najvažniji pokazatelji

Dobit i gubitak 1.6.2018 u poređenju sa 1.6.2017; bilans stanja na dan 30.6.2018 u poređenju s bilansom na dan 31.12. 2017.

Neto prihod od kamata je porastao – najviše u Češkoj Republici i Rumuniji – na 2.213,8 miliona EUR (+3,3%; 2.143,0 miliona EUR). Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 959,3 miliona EUR (+5,3%; 910,9 miliona EUR) uglavnom usljed jačih prihoda od platnih usluga, upravljanja imovinom i kreditiranja. Dok je neto rezultat od trgovanja znatno smanjen na 11,9 miliona EUR (102,9 miliona EUR), pojedinačna bilansna stavka prihodi/gubici od finansijskih instrumenata mjereni po fer vrijednosti kroz dobit ili gubitak, poboljšana je na 66,6 miliona EUR (4,5 miliona EUR). Operativni prihod je porastao na 3.374,1 miliona EUR (+2,5%; 3.292,8 miliona EUR). Rast u opštim administrativnim troškovima na 2.076,5 miliona EUR (+3,6%; 2.003,5 miliona EUR) se uglavnom može pripisati višim troškovima zaposlenih od 1.216,7 miliona (+5,7%; 1.151,3 miliona EUR). Depresijacija i amortizacija su blago porasle (+1,8%); a administrativni troškovi su ostali skoro nepromijenjeni (+0,5%). Ostali administrativni troškovi uključuju knjiženje gotovo svih očekivanih godišnjih uplata sistemu osiguranja depozita na nivou od 80,2 miliona EUR (68,6 miliona EUR). Ukupno gledano, operativni rezultat je blago porastao na 1.297,6 miliona EUR (+0,7%; 1.289,3 miliona EUR). Odnos troškova/prihoda je porastao na 61,5% (60,8%).

Rezultat umanjenja vrijednosti od finansijskih instrumenata dostigao je 73,2 miliona EUR ili, prilagođeno za neto izdvajanje obaveza i garancija -12 baznih bodova prosječnih bruto kredita klijenata (neto rezervacije od 104,3 miliona EUR ili 15 baznih bodova) zbog neto oslobađanja usljed poboljšanog kvaliteta aktive. Ovo se može pripisati značajnom padu stanja rezervacija i oslobađanja rezervacija po osnovu kreditiranja na gotovo svim tržištima, a najviše u Hrvatskoj i Austriji. Udio nenaplativih kredita je ponovo poboljšan na 3,6% (4,0%), a pokrivenost nenaplativih kredita rezervacijama je porasla na 72,0% (68,8%).

Ostali operativni rezultat je iznosio -204,6 miliona EUR (-209,8 miliona EUR). To uključuje troškove godišnjih uplata u sanacione fondove u iznosu od 71,3 miliona EUR (65,4 miliona EUR). Bankarski porezi i porezi na finansijske transakcije su porasli – najviše u Mađarskoj i Slovačkoj – na 63,0 miliona EUR (59,4 miliona EUR), uključujući 13,8 miliona EUR (13,3 miliona EUR) bankarskih poreza u Mađarskoj koji su knjiženi unaprijed za cijelu finansijsku godinu. Ostali porezi smanjeni su na 6,5 miliona EUR (11,9 miliona EUR).

Manjinski troškovi blago su se smanjili na 165,5 miliona EUR (-2,1%; 169,1 miliona EUR). Neto rezultat pripisiv vlasnicima matice povećan je na 774,3 miliona EUR (+24,0%; 624,7 miliona EUR).

Ukupni kapital, ne uključujući instrumente dodatnog osnovnog kapitala (AT1) smanjen je na 16,7 milijardi EUR (17,3 milijarde EUR). Prelazak na novi standard finansijskog izvještavanja IFRS 9 od 1. januara 2018, za poslejdicu je imao smanjenje ukupnog kapitala za 0,7 milijardi EUR. Nakon regulatornih odbitaka i filtriranja prema CRR-u, redovni osnovni kapital (CET1, Bazel 3 u prelaznom periodu) iznosio je 14,7 milijardi EUR (14,7 milijardi EUR), ukupna sopstvena sredstva (Bazel 3 u prelaznom periodu) iznosila su 20,3 milijardi EUR (20,3 milijardi EUR). Dobit u prvih šest mjeseci uključena je u sve navedene iznose. Ukupni rizik (rizikom ponderisana aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, Bazel 3 u prelaznom periodu) povećao se na 116,3 milijarde EUR (110,0 milijarde EUR). Stopa redovnog osnovnog kapitala (CET 1, Bazel 3 u prelaznom periodu) iznosila je 12,6% (13,4%), a stopa regulatornog kapitala (Bazel 3 u prelaznom periodu) iznosila je 17,4% (18,5%).

Ukupna aktiva povećana je na 229,9 milijardi EUR (+4,2%; 220,7 milijardi EUR). Na strani imovine, gotovina i novčana sredstva smanjeni su na 16,9 milijardi EUR (21,8 milijardi EUR), dok su se krediti i potraživanja od kreditnih institucija povećali na 17,1 milijardi EUR (9,1 milijardi EUR). Krediti i potraživanja od klijenata porasli su na 144,7 milijardi EUR (+3,7%; 139,5 milijardi EUR). Što se tiče obaveza, depoziti banaka povećali su se na 17,9 milijardi EUR (16,3 milijardi EUR) a depoziti klijenata su ponovo rasli – posebno u Austriji, Češkoj i Slovačkoj – na 156,8 milijardi EUR (+3,9%; 151,0 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 92,3% (92,4%).

Predviđanja

Očekuje se da će operativno okruženje pogodovati kreditnoj ekspanziji. U 2018. se očekuje realan rast BDP-a između 3% i 4% na ključnim tržištima Erste Grupe u regionu centralne i istočne Evrope (CIE), uključujući Austriju. On bi prvenstveno trebalo da bude podstaknut snažnom domaćom tražnjom, pri čemu će realan rast zarada i pad nezaposlenosti podržavati ekonomsku aktivnost u CIE. Očekuje se da će fiskalna disciplina biti održana širom CIE.

Poslovni izgledi. Erste Grupa za cilj ima ostvarivanje povrata na materijalni kapital (ROTE) od iznad 10% u 2018. (zasnovano na prosječnom materijalnom kapitalu u 2018). Bazne pretpostavke su blagi rast prihoda (pod pretpostavkom da će neto rast kredita biti 5%+ i da će u Češkoj Republici i Rumuniji rasti kamate), blagi pad troškova usljed nižih troškova povezanih s projektima, kao i zadržavanje troškova rizika na istorijski niskim nivoima.

Rizici za smjernice. Uticaj neočekivanih kretanja kamata, političke ili regulatorne mjere protiv banaka, geopolitički rizici i globalni ekonomski rizici.