MMF i Svjetska banka: Smanjenje akciza loše če uticati na budžet
Svjetska banka i MMF upozorili su Vladu da redefinisanjem akcizne politike i izmjenama akciznih stopa može biti dovedeno u pitanje ostvarenje planirane naplate prihoda po tom osnovu, što bi moglo imati negativne efekte na deficit budžeta, rečeno je Pobjedi iz Ministarstva finansija u odgovoru na pitanje što konkretno znači “prećutna saglasnost ovih međunarodnih institucija” na nedavno usvojeni rebalans budžeta.
Prilikom rasprave o rebalansu ovogodišnjeg budžeta ministar finansija Darko Radunović je saopštio da je Vlada od MMF-a i Svjetske banke dobila “neku vrstu saglasnosti, uz rezervu i skretanje pažnje”.
Iz Ministarstva su tim povodom odgovorili da je u komunikaciji sa međunarodnim partnerima iskazano razumijevanje prema politici Vlade i izazovima sa kojima se suočavamo.
“Konstatovano je da je makroekonomski okvir održiv. Međutim, ukazano je da redefinisanjem akcizne politike i izmjenama akciznih stopa može biti dovedeno u pitanje ostvarenje planirane naplate prihoda po ovom osnovu, što bi moglo imati negativne efekte na krajnji rezultat, odnosno ostvareni deficit. Takođe, rebalansom budžeta u ovoj godini povećan je fond zarada. Naši međunarodni partneri su dodatno podržali otpočinjanje Plana optimizacije zaposlenih u državnom sektoru, kako bi se racionalizovali izdaci za zarade i ostvario pozitivan fiskalni efekat u narednom periodu”, pojasnili su iz Ministarstva.
Od 1. septembra tekuće godine akciza na duvanske proizvode biće vraćena sa sadašnjih 40 na 30 eura na hiljadu komada. Vlada je to uradila, kako je objašnjeno, tokom rasprave u parlamentu, da bi poboljšala punjenje budžeta i smanjila sivu ekonomiju koja je eskalirala prilikom povećanja akciza.
Nakon sprovedene analize tržišta tokom prvih pola godine, bilo je neophodno donijeti odluku o promjeni akcizne politike na duvan i gaziranu vodu sa dodatkom šećera, kako bi se pružila podrška privrednicima koji se suočavaju sa nelojalnom konkurencijom i na taj način obezbijedila kontinuirana naplata prihoda po ovom osnovu.
“Planirani deficit u neto efektu uvećan je za 3,7 miliona eura, ali je on ostao na nivou od 3,2 odsto procijenjenog BDP-a”, podsjetili su iz Ministarstva.
