Rađa se “regionalni Deutsche Telekom”

Na tr­ži­štu te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja u re­gi­o­nu uve­li­ko se mije­ša­ju kar­te. Nor­ve­ški Te­le­nor oti­šao je iz re­gi­o­na, a na nje­go­vo mej­sto do­šla je če­ška PPF gru­pa. Ame­rič­ki in­ve­sti­ci­o­ni fond KKR pro­dao je United gru­pu u okvi­ru ko­je po­slu­je ka­blov­ski ope­ra­ter SBB, a ku­pac je bri­tan­ski in­ve­sti­ci­o­ni fond BC part­ners.

Deutsche Te­le­kom po­vla­či se iz re­gi­o­na i sa­da pro­da­je „Te­le­kom Al­ba­ni­ja” za ko­ji kon­ku­ri­še Te­le­kom Sr­bi­ja.

Srpska te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­na kom­pa­ni­ja kre­nu­la je u ofan­zi­vu, piše beogradska Politika i dodaje da, osim po­me­nu­te namje­re o ši­re­nju na Al­ba­ni­ju, Te­le­kom Srbija već po­ve­ća­va po­slo­va­nje u Re­pu­bli­ci Srp­skoj. Na­i­me, Te­le­kom Srp­ske, ko­ji je u vla­sni­štvu Te­le­ko­ma Sr­bi­ja, ku­pu­je ta­mo­šnja dva ka­blov­ska ope­ra­te­ra.

Pro­šlog mje­se­ca Ko­mi­si­ja za za­šti­tu kon­ku­ren­ci­je BiH da­la je ze­le­no svje­tlo za pre­u­zi­ma­nje ka­blov­skog ope­ra­te­ra Tel­rad net Bi­je­lji­na, a ovih da­na ob­ja­vlje­no je da je Te­le­kom Srp­ske ku­pio 100 od­sto udje­la u kom­pa­ni­ji Blic­net Ba­nja Lu­ka. Pro­da­vac je Te­le­kom Slo­ve­ni­ja. Upu­će­ni ka­žu da ši­re­njem bi­zni­sa na re­gi­on na­ci­o­nal­na kom­pa­ni­ja po­ve­ća­va svo­ju vrijed­nost što će joj po­mo­ći da iz­dr­ži kon­ku­ren­ci­ju.

Mah­mud Bu­ša­tli­ja, kon­sul­tant za stra­na ula­ga­nja, ka­že da je za sva­ku po­hva­lu od­lu­ka da se Te­le­kom Srbija ši­ri na re­gi­on.

“Za me­ne, kao pro­tiv­ni­ka pri­va­ti­za­ci­je ove kom­pa­ni­je, to je do­bra od­lu­ka. Ka­da se po­gle­da­ju pla­ni­ra­ni pe­to­go­di­šnji nov­ča­ni to­ko­vi vi­di se da kom­pa­ni­ja ima ka­pa­ci­tet da se za­du­ži, ali i da to la­ko vra­ti. To se vi­dje­lo i po to­me što je i do sa­da zna­čaj­no in­ve­sti­ra­la. Pr­vo je 2007. go­di­ne ku­pi­la Te­le­kom Srp­ske za 646 mi­li­o­na eura, a 2012. go­di­ne ot­ku­pi­la je 20 od­sto grč­kih ak­ci­ja za 380 mi­li­o­na eura. Prije to­ga je ot­ku­pi­la 29 od­sto ita­li­jan­skog udje­la za 195 mi­li­o­na eura”, ka­že Bu­ša­tli­ja za Politiku.

Za­mjer­ka ovog struč­nja­ka je što oni sa ši­re­njem na re­gi­on ni­su kre­nu­li ra­ni­je. Pod­sje­ća da je biv­ši me­nadž­ment, sa Bran­kom Ra­duj­kom na če­lu, imao ta­kve pla­no­ve, pa i za ku­po­vi­nu slo­ve­nač­kog Te­le­ko­ma, a da je sa­da­šnje ru­ko­vod­stvo du­go oklije­va­lo.

“Pu­no vre­me­na je iz­gu­blje­no. Bi­la je kri­za i mo­glo se ku­pi­ti i vi­še. Upra­vo Deutsche Te­le­kom, ko­ji je pri­su­tan svu­da u re­gi­o­nu, bio je u te­ško­ća­ma zbog ko­jih je mo­rao da pro­da mo­bil­nu te­le­fo­ni­ju u SAD, kao i svo­ju en­gle­sku fir­mu. U Al­ba­ni­ji sa­da pro­da­ju Te­le­kom, za ko­ji mi kon­ku­ri­še­mo, a pri­su­tan je i u Ru­mu­ni­ji, Bu­gar­skoj, Ma­đar­skoj. Mo­gli smo i ra­ni­je ne­što od nje­ga da ku­pi­mo”, ocijenio je on.

Po nje­go­vim rije­či­ma i ku­po­vi­na ka­blov­skih ope­ra­te­ra dio je stra­te­gi­je ši­re­nja i po­ve­ća­va­nja mul­ti­me­di­jal­ne po­nu­de kli­jen­ti­ma. Zna­či, ko­ri­sni­ci­ma nu­de ne sa­mo fik­snu i mo­bil­nu te­le­fo­ni­ju, već i te­le­vi­zi­ju, kuć­ni in­ter­net.

“Tom pred­u­ze­ću ne­do­sta­je da­lja pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ja me­nadž­men­ta, u smi­slu da za­ra­de me­na­dže­ra mo­ra­ju da bu­du ve­za­ne za pro­fit kom­pa­ni­je, jer je to na­čin da se is­klju­če uti­caj po­li­ti­ča­ra i ra­zna spon­zor­stva. Ka­da se od glav­nog me­na­dže­ra bu­de tra­ži­lo da fi­nan­si­ra ne­ki fud­bal­ski klub on će to da pla­ća dije­lom iz sop­stve­ne za­ra­de pa će mo­ći da od­bi­je. To je bio pro­blem s fik­snom pla­tom Pe­te­ra Ka­ma­ra­ša u Že­le­za­ri”, ka­že Bu­ša­tli­ja.

Da li će srp­ski te­le­kom us­pje­ti da se pro­ši­ri na Al­ba­ni­ju, vi­dje­će­mo. Iako je sa 60 mi­li­o­na eura dao naj­po­volj­ni­ju po­nu­du za ku­po­vi­nu Te­le­ko­ma Al­ba­ni­ja, Te­le­kom Sr­bi­ja ni­je do­bro­do­šao u Al­ba­ni­ju, pre­no­si pri­štin­ski list Ko­ha di­to­re.

Po­zi­va­ju­ći se na zva­nič­ne iz­vo­re iz al­ban­ske vla­de, list na­vo­di da se vi­še pred­stav­ni­ka srp­ske kom­pa­ni­je sa­sta­lo sa pred­stav­ni­ci­ma Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja u Ti­ra­ni.

„To­kom ovog sa­stan­ka, pred­stav­ni­ci Te­le­ko­ma Sr­bi­je po­sta­li su svje­sni sta­va al­ban­ske stra­ne da ni­jesu do­bro­do­šli da po­sta­nu dio tr­ži­šta mo­bil­nih te­le­fo­na, iako su in­ve­sti­ci­je Sr­bi­je va­žne za Al­ba­ni­ju”, ci­ti­ra list ne­i­me­no­va­nog zva­nič­ni­ka al­ban­ske vla­de.

„Te­le­kom Sr­bi­ja u Al­ba­ni­ji ni­je do­bro­do­šao. Iako je od­lu­ka na sa­mim kom­pa­ni­ja­ma, uče­šće Te­le­ko­ma Sr­bi­je na tr­ži­štu mo­bil­nih te­le­fo­na mo­že do­ne­ti re­ak­ci­je ko­je bi mo­gle ne­ga­tiv­no da uti­ču na sa­mu kom­pa­ni­ju. Sprem­ni smo i oče­ku­je­mo srp­ske in­ve­sti­ci­je u ze­mlji, ali za ovaj sek­tor pre­fe­ri­ra­mo in­ve­sti­to­ra sa dru­gim pro­fi­lom”, re­kao je li­stu sa­go­vor­nik iz al­ban­skog Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja.

Mi­ni­star tr­go­vi­ne i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja Sr­bi­je Ra­sim Lja­jić iz­ja­vio je pret­hod­nih da­na za Ra­dio slo­bod­na Evro­pa da po­nu­da Te­le­ko­ma Sr­bi­ja za ku­po­vi­nu Te­le­ko­ma Al­ba­ni­ja ne zna­či da je dr­ža­va od­u­sta­la od ide­je o pro­da­ji te kom­pa­ni­je, već da se na taj na­čin po­ve­ća­va nje­na vrijed­nost. Ina­če, već du­go se na­ga­đa da se raz­mi­šlja i pro­da­ji ma­njin­skog udje­la.

“Bu­džet je u su­fi­ci­tu ta­ko da vla­da ni­je pri­ti­snu­ta fi­nan­sij­skim raz­lo­zi­ma i ne mo­ra da pro­da Te­le­kom. O pro­da­ji ma­njin­skog pa­ke­ta se stal­no pri­ča. Sma­tram da je to bo­lja op­ci­ja, jer na taj na­čin pa­re do­bi­ja di­rekt­no kom­pa­ni­ja i mo­že da ih ulo­ži u raz­voj. Pro­blem je ka­da dr­ža­va pro­da­je pa pa­re odu u bu­džet i po­tro­še se za sa­svim dru­ge na­mje­ne. No­vi vla­snik mo­ra da in­ve­sti­ra, što je do­dat­ni tro­šak pa za­to ta­kav kon­cept pro­da­je pro­pa­da”, sma­tra Bu­ša­tli­ja, piše Politika.