U sivoj ekonomiji 1,5 milijardi eura

Država je prvi put prije nekoliko dana saopštila da je siva ekonomija 30 do 40 odsto BDP, što znači da se kreće oko 1,5 milijardi, tačnije u rasponu od 1,3 do 1,7 milijardi eura, jer je prošlogodišnji proizvod bio 4,299 milijardi.

Do sada se zvanično govorilo da se ova opasna pojava kreće od 20 do 25 odsto BDP-a, nedavno je ministar finansija Darko Radunović kazao da je preko 30 odsto, a dan-dva ranije predstavnici Poreske uprave da je između 30 i 40 odsto, piše Pobjeda. Država je još krajem prošle godine najavila obračun, formirala Komisiju za borbu protiv sive ekonomije šverca cigareta, alkohola i druge akcizne robe, neprijavljenih radnika kojih je po procjenama između 25 i 30 hiljada, utaje PDV-a koja se kreće od 120 do 150 miliona eura godišnje, 300 miliona eura izgubljenih u turizmu, divljih firmi i usluga, najavila elektronsku fiskalizaciju od koje očekuju veliku pomoć…

U Uniji poslodavaca Pobjedi su kazali da se nijedan problem, pa ni ovaj, ne može naglo rješavati i upozorili da se borba protiv neformalne ekonomije u najvećoj mjeri odnosi na kažnjavanje registrovanih privrednika, koji su usljed teške ekonomske situacije u velikom broju slučajeva bili prinuđeni da “skliznu” u sivu zonu kako bi mogli da održe poslovanje.

Šef sektora za međunarodnu saradnju i ekonomiju Unije poslodavaca Mirza Mulešković kaže da se ne preduzima skoro ništa u suzbijanju neregistrovanih privrednih aktivnosti, od kojih štetu imaju i poslodavci i država.

“Nadamo se da će Vlada početi da rješava glavne probleme u borbi protiv neformalne ekonomije, a to je prvenstveno kreiranje poslovnog ambijenta koji će biti povoljan za privredu, što uključuje usklađenost zakona, prilagođenost regulative stvarnom stanju u ekonomiji i njenu primjenljivost, uz svijest o povećanju formalne zaposlenosti kao bazičnom cilju, te neselektivno i efikasno sprovođenje zakona uz efektivan rad inspekcijskih službi i jednak tretman svih aktera, zatim smanjenje troškova rada, pa tek onda jačati kaznenu politiku. To je i jedini način na koji se može djelovati i koji može dati rezultate”, smatra Mulešković.

Kreiranjem povoljnih uslova za poslodavce, dodaje on, povećaće se broj preduzeća- posebno onih koji su prešli iz neformalnog sektora, što će povećati broj zaposlenih i javne prihode.

U Montenegro biznis alijansi su istakli da se odavno sve svaljuje preko leđa onih koji legalno posluju, ali smatraju da se ovako ozbiljan problem ne može riješiti preko noći.

“Siva zona je prisutna i u najrazvijenijim zemljama. Međutim, tamo je procenat značajno niži. Što je viši procenat sive ekonomije, to je i veći problem za regularni biznis i uopšte za ekonomiju. Ljudi koji regularno posluju i redovno ispunjavaju svoje obaveze prema državi su u neravnopravnom položaju u odnosu na one koji posluju u sivoj zoni. Pogotovo što ukupne dažbine koje opterećuju njihove biznise nijesu male. Ispada da se sve svaljuje preko leđa onih koji regularno posluju”, navode u MBA i naglašavaju da zbog toga gube država i društvo.

Predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju Predrag Sekulić je najavio da će parlament podržati svaki zakonski predlog koji ide u pravcu efikasnijeg suzbijanja sivog tržišta, ali da su neophodne i efikasnije akcije u primjeni zakona.

“Siva ekonomija postoji u svim državama, ali ako je taj procenat visok onda država ima problem. Nije u pitanju samo činjenica da se državni budžet iz koga se finansira javna uprava, zdravstvo, prosvjeta, socijalne potrebe građana… slabije puni nego što se uvodi nesigurnost i nelojalna konkurencija u ekonomski ambijent. U takvom sistemu oni koji se bave sivom ekonomijom potkradaju državu, a koji rade zakonito osjećaju se prevarenima jer plaćaju porez, a nijesu zaštićeni od nelojalne konkurencije”, ističe Sekulić, koji kao rješenje vidi kreiranje zakonskog modela koji omogućava jaču kontrolu tržišta i strogu primjenu tih propisa.

Upozorava da dio poslova na suzbijanju sivog tržišta treba da odrade i opštine, što do sada nije bio slučaj.

Ekonomski analitičar Predrag Drecun Pobjedi je rekao da ga ne iznenađuje podatak da je siva ekonomija do 40 odsto.

“I ranije sam procjenjivao da je siva ekonomija, koja je bila modus vivendi još od sankcija UN od 1992, tolika. Nama je, nažalost, i danas sivo tržište način življenja i ponašanja jer je značajan broj radnika ostao bez posla i uspio da se snađe u tom tržištu. U tom tržištu je odgovor kako se preživljava od niske penzije i plate ili bez nje”, kaže Drecun i upozorava da bi naglo gašenje ovog socijalnog ventila moglo biti opasno.

Smatra da država treba u realnom vremenu da ima podatke o prometu, za razliku od sadašnjeg sistema i ne vidi problem u novom sistemu fiskalizacije ukoliko neće usporavati biznis. Komentarišući najavu biznisa da bi mogli bojkotovati plaćanje PDV-a, kaže da mu to liči više na političku priču nego na odgovor ozbiljnog biznisa.

U Uniji samostalnih sindikata Pobjedi su kazali da se tolerisanjem sive ekonomije kupuje socijalni mir i stvara lažna stvarnost.

Da bi stali na put sivoj ekonomiji, neophodno je unaprijediti funkcionisanje fiskalnog sistema.

“To je moguće stimulisanjem kod zapošljavanja novih radnika, usklađivanjem rokova za izmirenje poreskih obaveza, uvođenjem poreskih olakšica u prvih nekoliko godina poslovanja, unapređenje sistema fiskalizacije, podsticanjem elektronskog plaćanja, efikasnijom prijavom sezonskih radnika, kao i uvođenjem brojnih olakšica u poslovanju”, predlažu u sindikatu i ističu da je važno imati obučene i adekvatno stimulisane inspektore na svim nivoima.