Ko je profitirao od kosovskih taksi

Otako je Priština uvela Srbiji i Bosni i Hercegovini taksu od 100 odsto, srpski proizvodi zamijenjeni su proizvodima iz Makedonije, Albanije. Ova odluka proizvela je i pozitivne i negativne efekte po kosovsko tržište.

Na osnovu zvaničnih informacija Carine Kosova, Kosovo je dnevno uvozilo iz Srbije robu u vrijednosti od oko 1,2 miliona eura, a od novembra, od kada je odluka o taksi stupila na snagu, pa do sada ukupan iznos uvoza iz Srbije je oko 600.000 eura.

“Ranije je dnevno iz Srbije i BiH na Kosovo ulazilo od 120 do 140 šlepera, a danas ih je skoro nula”, kaže Adriatik Staviljeci, portparol Carine Kosova i dodaje da ova taksa nije uticala na pad prihoda Carine, jer je taj uvoz zamijenjen uvozom proizvoda iz Albanije i Makedonije.

“Počela je zamjena uvoza iz drugih država koji je u porastu, kao što su Albanija i Makedonija. Uvoz iz Albanije je povećan za 40 odsto u poređenju sa prošlom godinom, a iz Makedonije za 10 odsto”, dodao je on, prenose agencije.

Staviljeci takođe ukazuje da je uočen i vidan pad izvoza kosovskih proizvoda u Srbiju, koji je i ranije bio dosta nizak, odnosno oko 40 miliona godišnje.

Međutim, na Kosovu je uočen porast potrošnje domaćih proizvoda. Na osnovu istraživanja predstavnika kosovskih proizvođača, ova taksa pozitivno je uticala na kosovsku proizvodnju. Agim Šahini iz Alijanse kosovskih preduzeća kaže da je taksa imala pozitivne efekte, a negativne samo po Srbiju.

“Domaća proizvodnja povećana je za 20 odsto, a time je za 15 odsto povećan i broj novih radnih mjesta. Pored toga, kod građana je podignuta svijest o kupovini domaćih proizvoda. Preko 25 odsto proizvoda koji su se uvozili iz Srbije zamijenjeni su domaćim proizvodima”, izjavio je Šahini za RSE.

Bedri Kosumi, vlasnik kompanije Pestova koja se bavi uzgojem i proizvodnjom proizvoda od krompira, potvrđuje da je domaća proizvodnja od uvođenja takse Srbiji i BiH porasla.

“Nakon takse koja je bila neophodna uočen je porast potrošnje domaćih proizvoda. U našem slučaju, produžili smo radno vrijeme, radimo u tri smjene i tokom vikenda. Rast proizvodnje je takođe uticao na povećanje broja radnika u kompaniji”, kaže Kosumi.

Ali, ukoliko se uzmu u obzir podaci potrošnje koje je objavila Kosovska agencija za statistiku, uočeno je da je taksa uticala i na porast cijena na Kosovu kada su u pitanju hljeb, žitarice, mlijeko, sir, jaja, povrće i dr.

Agim Šahini navodi da je poskupljenja bilo, ali ne više od jedan odsto.

​Vlada Kosova uvela je 21. novembra nove carine od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine u cilju, kako se navodi, jačanja domaće proizvodnje, ekonomije i kosovske državnosti.

Ukidanje ove odluke traže i SAD i Evropska unija.