Direktori crnogorskih bolnica zarađuju i do 3.000 eura
Predsjednica Sindikata samostalnog zdravstva Ljiljana Krivokapić kazala je za „Dan“ da direktori zdravstvenih ustanova krše granski kolektivni ugovor i isplaćuju im se veće zarade nego što je propisano koeficijentima zarada.
Krivokapić ističe da očekuju da će se nakon usvajanja predloženog Zakona o radu izvršiti korekcija granskog kolektivnog ugovora u zdravstvenom sistemu, kako bi se izjednačile plate ljekara sa zaradama u javnom sektoru.
Prema ranijim podacima Sindikata doktora medicine, direktori javnih zdravstvenih ustanova imaju i po četiri puta veću platu od ljekara. Prema njihovom istraživanju iz prošle godine, najveću platu ima prvi čovjek Instituta za javno zdravlje Boban Mugoša i to 3.346 eura, dok najmanje zarađuje direktorica Specijalne bolnice za plućne bolesti Brezovik Gordana Reljić 880 eura. Direktor rožajskog Doma zdralja Hajran Kalač ima zaradu 2.395 eura.
“Nadamo se da će biti vraćen ugled našoj profesiji i da ćemo uspjeti da povećamo plate ljekarima i medicinskom osoblju. Kada se donosio koeficijent zarada direktorima bolnica, domova zdravlja i Kliničkog centra, tada je rečeno da će to biti njihova maksimalna plata na mjesečnom nivou, da će obavljati samo menadžersku funkciju, da neće dežurati, raditi pripravnosti i dobijati druge dodatke na platu. Imamo situaciju da se to ne poštuje i da se dogodilo da primaju platu i razne dodatke za dežurstva, prekovremeni rad. Onda imamo dohotke mnogo veće nego što imaju ljekari. Meni ne smeta što imaju velik koeficijnet jer se radi o odgovornoj funkciji, koja podrazumijeva da su izloženi kritikama, provjeri rada ustanove. Dogovor oko koeficijenta složenosti za plate direktora je bio jedno, a u praksi imamo da je to njima startni dio zarade i primaju mnogo veće plate. Nadam se da ćemo mijenjati i koefijente za direktore. Bilo je govora da funkcija direktora zdravstevnih ustanova bude dio Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru. Oni bi imali fiksni koeficijent kao i sada, ali imamo direktore specijaliste, hirurge koji su nastavili da rade u struci. Postavlja se pitanje da li direktor bolnice treba da radi i kao ljekar i da li može da obalja kvalitetno oba zadatka”, ističe Krivokapić.
Ona navodi da će tražiti uvećanje koefijenta složenosti za rad, a onda i uvećanje plata.
“Moraćemo ponovo da potpišemo granski kolektivni ugovor i da budu plate supspecijalistima obračunate koeficijentom 18, specijalistima 16 i doktorima medicine 14, odnosno očekujemo povećanje od 200 eura. Tražićemo i da nam se regulišu stavke u kolektivnom ugovoru koje do sada nijesu bile obavezujuće. To je Ministarstvo zdravlja shvatilo kao da nijesu u obavezi, pa smo imali da su neke zdravstvene ustanove isplaćivale jubilarne nagrade, a druge nijesu. Neki za to nijesu imali novca u budžetu. Imamo problem da se do 15 odsto zarade može isplaćivati stimulacija, a to se ne primjenjuje u praksi. Zahtijevaćemo da to bude obaveza”, navodi Krivokapić.