Kako je Evropa postala najslabija karika svjetske ekonomije

Kad je riječ o Evropi, nema mnogo stvari oko kojih se može biti entuzijastičan. Spor privredni rast, niska inflacija, politička nestabilnost, Brexit i trgovinski ratovi dko su duge liste koja nimalo nije optimistična, piše njujorški Bloomberg.

Nakon što je Njemačka “za dlaku” uspjela da izbjegne recesiju, ostaje da se vidi da li je Stari kontinent sposoban da se povrati. Trenutno, Evropa izgleda kao najslabija karika u lancu svjetske ekonomije. Od svih strahovanja da će trgovinski rat između Sjedinjenih Država i Kine oboriti njihove ekonomije, ispostavilo se da je Evropa najveća prijetnja po globalni rast, prenosi Blic Bloombergove ocjene.

Industrijska proizvodnja opada a Njemačka, nekad motor rasta, i dalje je na koljenima, pogođena opadanjem potražnje za njenim dobrima i problematičnoj automobilskoj industriji.

“Za nas je pitanje da li će heterogena ekonomska okolina u eurozoni nastaviti ovim putem i da li ćemo imati dužu fazu veoma sporog rasta ispred nas. Ovo pitanje održivosti italijanskog duga stavlja u fokus, a to čini tržište nervoznim”, kaže Uve Maderer, portfolio menadžer Deke.

Analitičari BofAML-a kažu da će privredni rast 2018-2019. biti privremen i da će pratiti sličan scenario kao 2015-2016, sa potražnjom koju će stimulisati Kina.

Oni su, međutim, upozorili da je njihov stav zasnovan na “slučaju, a ne dešavanjima”, poput izbegavanja Brexita bez sporazuma, stabilizacije u Kini, ukidanje carina na automobile.

Industrijska proizvodnja u 19 članica eurozone je u padu po do sada najbržoj stopi od finansijske krize, a opadanje potražnje je evidentno u regionu stisnutom između međunarodnih i domaćih sporova.

“Moja trenutna briga je Evropa. Jasno je da Kina prolazi kroz usporavanje, ali postoji i snažna količina podsticaja. Međutim, u Evropi se stvari pogoršavaju veoma brzo”, rekao je Salman Ahmed, glavni investicioni strateg Lombarda Odijera.

Domašaj i iznenadna pojava slabosti pokazuje da ovo usporavanje pogađa samo srce regiona. Dok u Njemačkoj izglede za rast kvari dugotrajni pad proizvodnje, u Francuskoj je opala kućna potrošnja, a te dvije zemlje zajedno računaju se za polovinu ekonomije eurozone.

“Ako Francuska prestane da konzumira a Njemačka da proizvodi, imamo jedan veliki problem u eurozoni”, kaže Ludovik Subran, ekonomista u Alijanzu.

Problemi tu ne staju. Prinosi na italijanske obveznice ponovo rastu, zdravlje banaka je upitno a Brexit još nerešen.

Evropski izbori u maju mogli bi donijeti korist anti-EU partijama, što već brine neke kompanije, a sada je tu i rizik od prijevremenog glasanja u Španiji.

Glavni ekonomista Deutsche banke David Folkerts Landau rekao je ranije da su “procjene rizika povezanog sa gubicima oštro porasle u Evropi”.

Ako se stvari dodatno pogoršaju pitanje je kako će vlasti reagovati, a Evropska centralna banka ima malo rješenja na raspolaganju. Možda će biti potrebno primijeniti drastične mjere. Njemačko opadanje može se ograničiti rekordno niskom nezaposlenošću uz nekoliko skromnih fiskalnih podsticaja.

Stručnjaci ukazuju da se prelivanje iz Njemačke na druge evropske nacije obično može spriječiti, djelimično zato što ima različitu strukturu i njeni šokovi su specifični.

“Domaća ekonomija je prilično otporna. Veoma lako bi mogli imati negativnu prvu i slabu drugu četvrtinu, ali nakon toga bi se trebala ponovo podići. Ne očekujem dugu ili produženu recesiju”, rekla je Alin Šuiling, ekonomista ABN Amro.