Kuda ide euribor: Da li treba očekivati skuplje stambene kredite
Piše: Srđan Mrđa, ekonomista
Stambeni krediti kao najdugoročniji krediti predstavljaju za klijenta najveću nepoznanicu na srednji i duži rok. Što je duži rok to je i kamata veća ali i uticaj evropske ekonomije veći. U tom smislu i stambeni krediti koji su vezani za kamatnu stopu banaka na evropskom tržištu (Euribor) podložni su promenama posle nekoliko godina od momenta uzimanja, što ne treba da vas čudi. Ukoliko se odlučite za dinarski stambeni kredit očekujte nešto manji rok otplate i veću kamatu što je cena stabilne kamatne stope bez uticaja evra ili spoljnih faktora.
Euribor je prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac. Tako postoje tromesečni, šestomesečni i dvanaestomesečni Euribor u zavisnosti od perioda pozajmljivanja.Svakodnevno ih objavljuje agencija Thomson Reuters, a nadgleda Evropska bankarska federacija. U slučaju stambenih kredita koristi se šestomesečni Euribor jer je to upravo stopa po kojoj i većina domaćih banaka pozajmljuje novac od svojih matičnih banaka sa evropskog tržišta.
Efektivnu kamatnu stopu na stambeni kredit čini Euribor stopa plus marža banke. Kako je bankama cilj zarada, marža se može razlikovati od banke do banke ali i od drugih stvari. Trenutno, a tako je od ekonomske krize koja je 2008.godine zahvatila i evropsko tržište, Euribor je negativan oko 0,25%. Na tu kamatnu stopu se dodaje marža banke koje se kreću od 2,9% do 3,9%. Ukoliko ste u kategoriji Vip klijenta krajnja kamata će vam biti niža. Samo treba da razgovarate sa svojim bankarom. Zbog negativnog predznaka Euribora, on zapravo umanjuje onaj deo kamatne stope koji se pripisuje marži banke, pa se efektivne kamatne stope kreću od 2,5% do 3,5%. Grubo računato, na period od 30 godina, pored glavnice vratite jos 40% te vrednosti na ime kamate.
Ipak, većinu ljudi kada se odlučuju za podizanje stambenog kredita, najviše brine šta će biti za 10 do 20 godina. U kom pravcu će se kretati Euribor i da li će rata kredita rasti ili padati. S obzirom da je evropska ekonomija i dalje u periodu oporavka i kamate su niske odnosno negativne. Dakle, dokle god evropska ekonomija nema veliki rast, do tada će i Euribor biti nizak. Prema prognozama ekonomista prvi nagoveštaj potpunog izlaska iz krize očekuje se 2022. godine. Tada se očekuje da se kamatna stopa na evropskom tržištu poveća tj pređe iz minusa u plus. To će naravno uticati i na povećanje kamate za nove ali i rate za postojeće stambene i dugoročne kredite uopšte. Ukoliko se Euribor bude pomerao za 0,2% odnosno dođe na nivo oko nule, kamate i rate neće se mnogo povećavati jer će banke smanjenjem svojih marži pokušati da ublaže taj skok kako bi ostale konkuretne. Skok za oko 1% podićiće visinu rate za oko 30-40% u zavisnosti od visine mesečne rate. Sa druge strane, ukoliko dođe do dramatičnijeg skoka Euribora na nivo kao pre 2008.godine, tada će se kao domino efekat, povećati i kamate u domaćim bankama. Ipak ekonomisti su oprezni u prognozi kamatnih stopa na duži rok.
Ukoliko razmišljate da uzmete stambeni kredit, ili neki dugoročni kredit, budite mirni, bar do te 2022. godine a verovatno i koju godinu nakon toga. Posle toga, ostaje vam samo da se nadate da evropska ekonomija neće doživeti procvat što bi uticalo na skok svih kamatnih stopa pa i vaše rate kredita. Mada, i ako dođe do toga, verovatno da će taj procvat uticati donekle i na domaće tržište pa će i plate rasti u realnom sektoru. U svakom slučaju, situacija kao sa kreditima u švajcarskim francima i velikim skokom mesečne rate ne bi trebalo da se desi.
Izvor: BIZlife
