Penzioni sistemi u regionu pred kolapsom

“Mi u regionu imamo slične probleme koji nisu toliko vezani za starenje, koliko za činjenicu da nam je stopa zaposlenosti niska kada se poredimo sa EU i to sa prosjekom EU. Kada uzmemo u obzir i sivu ekonomiju i izbjegavanje plaćanja doprinosa, postoji problem da se penzioni sistem iznese”, smatra Gordana Matković, sa fakulteta FEFA.

U zemljama u okruženju penzioni sistemi su pred kolapsom, negativni demografski trendovi i iseljavanje čine ih neodrživim, upozoravaju stručnjaci. Oni koji za 20 godina odlaze u penziju teško će od državne penzije moći da prežive, prenose hrtvatski mediji, dok u Bosni i Hercegovini navode da će za pet do 10 godina penzioni sistem biti doveden u pitanje.

Mihailo Gajić iz Libeka kaže da se, kada se govori o penzijama, stalno pominje i penzioni fond.

“To nije fond, mi ne plaćamo novac koji se kapitalizuje, nego se sredstva od nas koji radimo raspoređuju penzionerima. Kada je taj sistem zamišljen, ideja je bila da ćemo uvijek imati više djece, ali se u međuvremenu desilo mnogo stvari, više nemamo porodice s mnogo djece. Sada bi trebalo da bude duplo više zaposlenih nego penzionera. Kada bismo računali sve nezaposlene u Srbiji i još pola miliona koji rade na crno, opet bismo bili kratki za 400 hiljada da bi penzioni fond bio održiv”, rekao je Gajić.

Gordana Matković je dodala da je Srbija, kao i sve zemlje “Bizmarkovog tipa” mnogo problema rješavala kroz osiguranje i dodala da se iz fonda ne isplaćuju samo starosne penzije.

“Ja sam protiv tog odnosa onih koji plaćaju doprinos i broja penzionera. Pitanje je koliko je onih koji rade u stalnom radnom odnosu, koliko ih ne plaća doprinose… Podizanjem nivoa zaposlenosti bez ekonomskog napretka mi nemamo o čemu da pričamo, ni o obrazovanju, zdravstvu.. Bez povećanja produktivnosti, smanjenja sive ekonomije, a onda i analize šta je to u fondu pripadalo prema nekom starom konceptu socijalne zaštite, a šta da se isplaćuje iz budžeta, nezavisno od toga da li su doprinosi uplaćivani”, rekla je ona.

Gajić je napomenuo da je Srbija propustila čitavu deceniju, pošto smo nivo dohotka od prije krize dostigli tek 2016. i dodao da naša zemlja raste sporije u odnosu na okruženje.

“Niži nam je rast od prošlogodišnjeg, zemlje u okruženju rastu brže. Nizak kvalitet institucija je razlog za to, to sprječava investicije i dalje poslovanje u Srbiji, što sprječava da rastu plate i penzije. Na dugi rok trebalo bi razmisliti o reformi sistema, da se napravi konsenzus za socijalne penzije i da se one isplaćuju svima i da postoji privatni fond”, rekao je Gajić.

Govoreći o takvoj reformi, Matković je upitala šta će onda biti s onima koji su uplaćivali visoke doprinose, a penzija bi bila jednaka za sve. Kako je rekla, takav sistem bi zahtijevao velike tranzicione troškove.

“To se pokazalo kao skupo rješenje, pošto sredstva svih koji su zaposleni ne bi išla u fond, nego na druge račune i onda bi deficit bio veći. To bi država morala da nadoknadi ili bi se smanjile penzije sadašnjih penzionera”, kaže Matković.

Ona kaže da je važno da stvari posmatramo na dugi rok, jer su to promjene s dugoročnim posljedicama a, kako kaže, bez pravih projekcija ćemo se vrteti u krug.

“Kad smo razmišljali 2003. o reformi penzionog sistema, ja sam mislila da i penzioneri koji se zaposle plaćaju doprinose, to je pravac u kome ide svijet, jer su ljudi zdraviji, mogu duže da rade, poslovi su takvi i omogućavaju da neko ko je u punoj snazi može da radi. Osjetljivo je to pitanje starosne granice, kada kažemo da ljudi moraju dotle da rade. Naše očekivano trajanje života nije kao u drugim zemljama”, istakla je.

Gajić je upozorio da reforma ne bi smjela da bude urađena “preko koljena”, pošto bi trajala tri do četiri decenije, a ukoliko bi do nje došlo, sadašnji penzioneri bi nastavili po starom. Kaže da bi imala visoke troškove, ali bi onda budući bili niži.

“Ništa nije savršeno, da počnemo da pričamo o tome i da postignemo konsenzus kakva nam reforma treba. Budućnost našeg društva od toga zavisi. Nismo okrenuti konsenzusu, više volimo vođu koji će da preuzme odgovornost. Hajde da vidimo kako sistem izgleda, pa ćemo da vidimo gdje ćemo da završimo”, rekao je Gajić.