Tačka preokreta – kada preduzetnik postaje menadžer

Kada započinju svoj posao, svi preduzetnici izgaraju i žive s preduzećem.

U prvim fazama rada, kada se bore za goli opstanak, oni jesu preduzeće i rade na njemu od 0 do 24. Sistem rada je autokratija, gerilski se istražuje tržište i krpi se kraj s krajem, svaki dan je novi izazov u kojem su emocije stalno na ivici.

Rješavanje kriza jeste modus operandi, a često se nema vremena za pošteno planiranje i racionalno razmišljanje. I improvizuje se na svakom koraku. U toj fazi rada nema delegiranja, svi konci su u rukama preduzetnika i jedino on ima cjelovitu informaciju o tome šta se događa. Nema podjele posla, nema hijerarhije, pa zato često svaki problem postaje kriza, a svako se rješenje traži impulsivno. No tada se najviše grize, lovi posao, traži pozicija na tržištu.

Takav rad moguć je samo dok je preduzeće malo, ima mali broj zaposlenih i dok se sve ideje i poslovi mogu držati u glavi.

No, širenjem posla i stabilizovanjem finansijskog toka, rasta prihoda, ali i potrošnje, stil rada mora se mijenjati.

Dolazi do uvođenja reda, funkcija, nadležnosti i odgovornosti. Upravo to je vrijeme izazov za mnoge preduzetnike koji tada moraju pustiti punu kontrolu nad djelom svojih ruku.

Promjena stila ponašanja veliki je izazov i mnogi na to nijesu spremni. Izazov delegiranja onoga što je vlasnik/preduzetnik do tada radio složen je i zahtjevan, a mnogi zaboravljaju da je to i emocionalan korak.

Preduzetnik se tada pita mogu li drugi preuzeti s jednakom brigom i entuzijazmom sve ono što je on radio i biti dio budućeg rasta kompanije. S druge strane, svjestan je svojih ograničenja i činjenice da nema vremena da se bavi sa svim detaljima rastućeg posla niti mu dan traje 30 sati.

Za ostvarenje ovog koraka potrebna su znanja organiziranja i planiranja poslova većeg broja radnika, poznavanje procesa u kojem je svaki točak na svom mjestu i u kojem svako zna što treba raditi, koji su mu zadaci, ovlašćenja i odgovornost.

Dobro je ako sam preduzetnik već ima ta znanja ili ih može naučiti u nekom kraćem roku. No, ako se to stanje ne riješi, preduzeće nikada neće prijeći iz dinamičnog, kreativnog, ponekad konfuznog i divljeg stanja preduzeća u preduzetničkoj fazi njegova razvoja u profesionalnu organizovanu i vođenu kompaniju.

Taj korak je kritična tačka u kojoj se lomi budućnost firme i koju, nažalost, mnogi nikada, zbog ličnih i emocionalno nabijenih pogleda na kompaniju, neće preći.

Napisao: Krešimir Sočković, Privredni.hr