Ogroman uvoz smanjio ekonomiju

Uvoz robe i usluga, koji je u prošloj godini bio 2,6 milijardi eura, oborio je rast BDP za 2,9 odsto, navedeno je u drugom prilogu izvještaja Evropske komisije o Crnoj Gori, koji obuhvata period od novembra prošle do kraja januara ove godine.

Istovremeno izvoz od 415,5 miliona eura bilježi usporeniji rast od 3,8 odsto u odnosu na godinu ranije.

Zvanični podatak o ekonomskom rastu u prošloj godini biće saopšten u drugoj polovini tekuće, čeka se i preliminarni za četviti kvartal, a već je objelodanjeno da je za devet mjeseci BDP ojačao 3,8 odstoprvi kvartal tri odsto, drugi 3,2 i treći 4,7 odsto.

Pobjeda podsjeća da je u 2018. Crna Gora imala rast od 5,1 odsto, najviši u posljednjoj deceniji.

U dokumentu se navodi da je većina privrednih grana turizam, građevinarstvo, maloprodaja i saobraćaj u prošloj godini ostvarila rast ali i da je podbacio izvoz aluminijuma, struje, farmaceutskih proizvoda.

“Uvoz robe i usluga „oduzeo” je rastu 2,9 procentna poena. Komponente BDP-a sa potrošne strane pokazuju da su najveći pozitivan doprinos rastu za devet mjeseci dali izvoz robe i usluga 3,2 procentna poena, potrošnja domaćinstava 2,4, dok je izvoz opredijeljen snažnim stopama rasta u izvozu usluga, prevashodno turizma i transporta, kao i umjerenim rastom izvoza robe. Uvoz mašina i transportnih sredstava sa padom od 9,5 odsto, značajno je smanjio doprinos rastu ukupnogu uvoza”, pojašnjeno je u dokumentu uz podsjećanje na spoljnotrgovinski deficit 2,2 milijarde eura.

Pregled uvoza i izvoza po vrstama robe potvrđuje tezu da uvozimo sve i svašta, uključujući proizvode koje bi i mogli da proizvedemo ne računajući mašine i transportne uređaje za koje smo potrošili 577 miliona eura, od čega 185 miliona za drumska vozila, električne mašine i aparate 108 miliona.

“U prošloj godini uvoz hrane je bio 474,3 miliona eura, sedam odsto više nego godinu ranije. Uvoz mesa i prerađevina je lani porastao 2,9 odsto na 111,6 miliona eura, uvoz voća i povrća porastao je 9,9 odsto na 76,3 miliona, dok je uvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda porastao 24 odsto na 107,4 miliona”, ističe se.

Prošle godine smo uvezli 284 miliona eura goriva, a izvezli 90 miliona. Za uvoz kotlova, mašina, televizora dali smo 173 miliona a izvezli smo za šest miliona, farmaceutskih proizvoda smo uvezli 103 miliona, a izvezli 22,6 miliona.

Samo za uvoz mesa smo potrošili 90 miliona, a izvezli smo samo deset odsto ove vrijednosti.

Za mlijeko i mliječne proizvode smo dali 48 miliona a izvezli za 153 hiljade.

Visoka je i stavka uvoza plastičkih proizvoda 81 milion eura, dok je izvoz ovih proizvoda bio ni pet odsto.

Za ovim ne zaostaje uvoz namještaja, posteljine, dušeka… koji je bio vrijedan 94,8 miliona eura a izvezli smo tek jedan odsto ove cifre.

U ovom izvještaju se navodi da je kretanje u ovom dijelu uglavnom pod uticajem nižih stopa rasta izvoza električne energije i farmaceutskih proizvoda, kao i pada izvoza aluminijuma za 14,6 odsto.

“Rast ukupnog uvoza je posljedica većeg uvoza električne energije 66,8 odsto, hemijskih 9,4 odsto, prehrambenih 7 i raznih gotovih proizvoda 8,6 odsto”, navodi se u izvještaju.

U prošloj godini, kako pokažuju podaci iz dokumenta, izvezeno je 67,3 miliona eura vrijednosti aluminijuma, a uvezeno 33 miliona. Istovremeno smo uvezli 65 miliona eura gvožđa i čelika, a izvezli 28,3 miliona eura, a visok je i uvoz proizvoda od gvožđa i čelika -104 miliona, a izvoz 6,9 miliona eura.

Veliki uvoz “peglaju” usluge, jer podaci pokazuju da je u međunarodnoj razmjeni suficit povećan sedam odsto. Ključni razlog je rast prihoda po osnovu turizma 9,3 odsto i transpor za 17,9 odsto.

“Procijenjeni prihodi od turizma u vrijednosti od milijardu eura, čine 69,5 odsto ukupnih prihoda od usluga. Druga najvažnija prihodna stavka je transport u vrijednosti od 269,8 miliona”, prezentovano je u izvještaju za EK.

Rashodi od usluga bili su veći za 15,6 odsto, prevashodno po osnovu transportnih distribucija električne energije i vazdušni saobraćaj i ostalih poslovnih usluga profesionalne, konsalting, tehničke, trgovinske i ostale poslovne usluge.

U okviru ekonomskih odnosa sa inostranstvom prezentovane su i strane investicije koje su prema preliminarnim podacima zaključno sa krajem novembra bile 314,8 miliona eura, što predstavlja povećanje od 3.9 odsto na fgodišnjem nivou.

Ovakvo kretanje rezultat je manjeg odliva po osnovu povlačenja vlasničkih ulaganja i otplate interkompanijskog duga u poređenju sa istim periodom 2018.

Ukupan priliv SDI iznosio je 712,8 miliona eura, što je za 4,6 odsto manje nego u istom periodu 2018.

Na računu portfolio investicija u periodu januar-septembar 2019. zabilježen je neto odlivu iznosu od 163.9 miliona eura, dok je neto priliv na računu ostalih investicija iznosio 240,1 milion eura prezentovano je u dokumentu.

Za bisere, zlato i perje 12 miliona

U prošloj godini je za uvoz bisera, dragog kamenja i plemenitih metala potrošeno 11,5 miliona eura, a istovremeno smo izvezli 4,2 miliona eura ovih proizvoda.

Za uvoz perja, vještačkog cvijeća i proizvoda od ljudske kose dali 570 hiljada eura a izvezli u vrijednosti od 150 hiljada.

Za kišobrane, suncobrane, bičeve i korbače potrošili smo 1,9 miliona, a izvezli nepune 52 hiljade.

Za odjeću sa pleteninom dato je 78 miliona, dok je izvoz bio svega 1,5 miliona.