Banke duplirale profit na 50,6 miliona eura
Lani je poslovalo 13 banaka, a 2018. dvije više. Do kraja aprila Centralna banka (CBCG) treba da odluči o izdavanju još jedne dozvole za rad. Vrhovna monetarna institucija je dozvolu za rad prošle godine oduzela Atlas i IBM banci u koje je uveden stečaj
Bankarski sektor prošle godine je ostvario dobit od 50,6 miliona eura, duplo više nego godinu ranije kada su bile u plusu 24,8 miliona eura.
Lani je poslovalo 13 banaka, a 2018. dvije više. Do kraja aprila Centralna banka (CBCG) treba da odluči o izdavanju još jedne dozvole za rad. Vrhovna monetarna institucija je dozvolu za rad prošle godine oduzela Atlas i IBM banci u koje je uveden stečaj, pišu Vijesti.
“Vijestima” je u CBCG rečeno da je prošle godine samo jedna banka negativno poslovala, te da svi ključni parametri profitabilnosti bilježe pozitivan trend u odnosu na uporedni godišnji period.
Pojasnili su da je porasla aktiva i kapital banaka, da su banke i dalje oprezne u novom kreditiranju, ali i da uprkos tome, novoodobreni krediti bilježe rast.
Uz to, porasli su i depoziti, i za 414 miliona veći su od kredita.
“Uprkos uvođenju stečaja u dvije banke u 2019. godini, ključne bankarske bilansne pozicije u jednogodišnjem uporednom periodu ostvaruju rast. Aktiva banaka i krediti rastu po stopi od 4,5 odsto, depoziti po stopi od 0,48 odsto, dok kapital banaka raste za 16,9 odsto”, istakli su u CBCG.
Podaci pokazuju da krediti pravnim licima iznose 1,7 milijarde eura, što čini 55,13 odsto ukupnih kredita. Građani su kreditno zaduženi 1,4 milijarde eura, odnosno 44,87 odsto kreditnog portfolija banaka. Krediti privredi (privredna društva u privatnom i državnom vlasništvu) iznosili su 1,1 milijardu eura i čine 35 odsto svih kredita.
“Prihodi od kamata su ključni prihodi u strukturi prihodonosne aktive banaka, slijede prihodi od naknada. Ključni parametri profitabilnosti bilježe pozitivan trend u odnosu na jednogodišnji uporedni period. Prinos na prosječnu aktivu na agregatnom nivou iznosi 1,15 odsto i predstavlja rast u odnosu na uporedni period kada je iznosio 0,58 odsto. Prinos na kapital je povećan sa 4,87 odsto na 9,01 odsto na kraju 2019. Prihodonosna aktiva banaka čini visokih 80 odsto ukupne aktive. Ako iz agregatnih podataka isključimo podatke koji se odnose na dvije banke u stečaju, radi uporedivosti podataka, ključne bilansne pozicije svih 13 banaka rastu po znatno većoj stopi u odnosu na kraj 2018. godine i to aktiva za 11,4 odsto, krediti za 11,7 odsto, depoziti za 8,02 odsto i kapital za 19 odsto. Dugoročni krediti čine 83 odsto svih kredita u sistemu”, kazali su u CBCG kojom rukovodi guverner Radoje Žugić.
Novi krediti teški 1,2 milijarde
Iz vrhovne monetarne institucije objašnjavaju da su banke prošle godine bilježile rast novoodobrenih kredita. Podaci pokazuju da je ukupno odobreno 1,2 milijarde eura novih kredita, što je za 4,95 odsto više u odnosu na isti period 2018.
“Sistem od 13 banaka bilježi rast novih kredita u odnosu na 2018. za 8,15 odsto. U ukupnim novoodobrenim kreditima, krediti pravnim licima dominiraju sa 58,90 odsto učešća. Banke su prošle godine godini intenzivirale kreditiranja kada su ukupni krediti banaka porasli za 11,7 odsto, u odnosu na prethodnu godinu kada je rast kreditnog potfolija bio na nivou od 8,5 odsto. Banke su i dalje oprezne u odobravanju novih kredita iz razloga minimiziranja potencijalnog kreditnog rizika”, objasnili su u CBCG.
Ukupni depoziti banaka na kraju decembra iznosili su 3,5 milijarde eura i bili su veći za 414 miliona eura od ukupnih kredita i potraživanja u sistemu.
“Ovo rezultira koeficijentom kredita i potraživanja u odnosu na depozite od 88,09 odsto. Posmatrano po djelatnostima, na kraju decembra 2019. najveći dio kredita pravnim licima, rezidentima je plasiran kompanijama kod kojih je trgovina dominantna djelatnost, slijedi državna uprava, a zatim kompanije registrovane za pružanje usluga smještaja i ishrane i građevinske kompanije. U strukturi depozita koji dolaze od kompanija koje se bave različitim djelatnostima, dominiraju kompanije koje se bave trgovinom, zatim kompanije iz stručnih i naučnih djelatnosti, slijede građevinske kompanije i kompanije koje se bave snabdijevanjem električnom energijom”, precizirali su iz CBCG.
Ponuda dobra, digitalizacija izazov
Generalni sekretar Udruženja banaka Bratislav Pejaković za “Vijesti” je kazao da bankarski sektor iz godine u godinu bilježi unapređenje poslovanja, od regulatornog do ponude novih usluga klijentima.
“Imamo trend pada kamata, ali i jačanje sistema kapitalno i kroz dobit. Imamo prilično jaku konkurentnost na domaćem tržištu kroz prisustvo 13 banaka, što podstiče banke u trudu da inovativnim ponudama privuku što više kvalitetnih klijenata”.
Pejaković je objasnio da se inovacije ogledaju u pružanju usluge na daljinu, gdje u pojedinim bankama mogu završiti transakcije unutrašnjeg ili spoljnjeg platnog prometa bez odlaska u banku, ali i dobiti kredit.
“Uvođenjem novih ličnih karata sa čipovima i mogućnosti digitalnog potpisa za građane, otvaraju se dalje opcije za bržu i konkretniju uslugu banaka. Popularno je komentarisati kamatne stope, ali srazmjerno rizicima, podložnosti eksternim šokovima, strukturi privrede, ali i uporedbom sa ponudama u regionu, možemo reći da imamo dobru bankarsku ponudu”, kazao je Pejaković, dodajući da se banke spremaju za izazove koje nosi digitalizacija.
Kapital veći za 87 miliona eura
Iz vrhovne monetarne institucije su kazali da u sistemu od 13 banaka ukupni kapital raste po većoj stopi od 19,8 odsto i da je na kraju prošle godine iznosio 600 miliona eura.
“U jednogodišnjem uporednom periodu u sistemu od petnaest banaka kapital raste za 87 miliona eura, odnosno za 17 odsto. Četiri banke su dokapitalizovane, dok je jedna konvertovala obveznice u akcijski kapital. Samo jedna banka ostvaruje pad kapitala u 2019. Radi se o maloj, nesistemskoj banci sa visokim koeficijentom solventnosti od 42,3 odsto što je znatno iznad zakonskog minimum od 10 odsto. Sve banke ispunjavaju zakonski mimimum sa koeficijentom solventnosti od 10 odsto i koji se kreće u rasponu 13,04 do 42,24 odsto. Agregatni koeficijent solventnosti banaka iznosi 17,73 odsto i raste u odnosu na jednogodišnji uporedni period kada je na kraju decembra prošle godine bio 15,63 odsto”, kazali su u CBCG.
Kasalica: Maksimalan fokus da se ne dogodi recesija
Ekonomska analitičarka Mila Kasalica “Vijestima” je kazala da je neto dobit bankarskog sektora na kraju prethodne godine rezultat rada udarnih banaka, koje su se posvetile tržištu, klijentima i profitnim definicijama poslovanja.
“U ovom osetljivom ekonomskom trenutku, bez značajnog rasta životnog standarda stanoviništva, dok privrednici traže bolje uslove kreditiranja na tržištu, u tekućoj godini vjerovatno moramo biti spremni da budemo maksimalno fokusirani da se bar ne uđe u recesiju. Zato je potrebno da udarne institucije sistema počnu da se odgovorno bave umirivanjem sistema, posebno ako ograničavanje gotovinskih kredita stanovništvu može da izazove kontrakcije u sistemu”.
Kasalica za tu tvrdnju navodi nekoliko ekonomskih razloga.
“Prvo, stečaj dviju banaka je rezultirao situacijom da segment stanovništva postane neto-dužnik (više su uzeli kredita nego što deponuju) na kraju prethodne godine. Drugo, banke su se opredijelile za mikro-finansiranje, koje je pretežno namijenjeno domaćinstvima, jer je u pitanju profitabilni i rizično-diversifikovan proizvod. Treće, inflacija (godišnja stopa 0,9 odsto i mjesečna 0,1 odsto, podaci za novembar 2019.) nije u naznakama da rast gotovinskih kredita iz druge polovine prethodne godine upućuje na pregrijavanje ekonomije, mada se građevinarstvo mora oprezno pratiti. Četvrto, nastavlja se višegodišnji trend da su mikro, mali i srednji biznis rezistentno-najzdraviji dio crnogorskog sistema, čime posredno čuvaju njegovu stabilnost. Tim uporedivim tragom, sektor stanovništva je ‘čuvarkuća’ sigurnosti bankarskog sektora”.
Kasalica je dodala da, sveukupno sagledavajući, mnogo je naznaka neriješenog nepovjerenja u postavke sistema, posebno nakon tinjajuće krize 2019. oko rezultata rada udarnih institucija, što naše donosioce odluka obavezuje da poštuju objektivne podatke.
“Nova regulativa oko ‘preventivnog’ ograničavanja gotovinskih kredita, vjerovatno neće dati željene rezultate, osim ako se ne cilja na to da se banke natjeraju da doprinesu ‘duvanju balona’ na tržištu izgradnje novih stambenih jedinica, koje se primjetno raspojasalo u prethodnih desetak mjeseci”.
