Rad od kuće: Dobar za dio zaposlenih ali ne i za cijelu kompaniju
Poslodavci su proteklih nedjelja ubrzano tražili tehnička rešenja za rad na daljinu i danas stotine miliona Evropljana radi od kuće. U nastojanju da se spriječi širenje korona virusa, to je postao jedini izbor.
Čak i prije nego što je pandemija pogodila svijet, počeo se popularizovati rad od kuće. U poslednjih 15 godina procjenjuje se da je utrostručen, a naročito je postao raširen u Holandiji i Finskoj, prenosi Novac.hr.
Prema podacima Eurostata, 2018. godine u te dvije zemlje od kuće je radilo oko 14 odsto zaposlenih. Takva praksa dosad je bila najmanje raširena u Bugarskoj (0,2 odsto) i Rumuniji (0,4 odsto), a ni u Hrvatskoj nije bila naročito zastupljena jer je rad na daljinu koristilo samo 1,4 odsto zaposlenih.
Vrlo je vjerovatno da će nakon krize zbog virusa korona mnogi uvidjeti prednosti takvog načina rada, ali i neke nedostatke. U dokumentu “Funkcioniše li rad od kuće” iz 2016. godine grupa ekonomista navodi primjer kineske putničke agencije Ctrip koja zapošljava 16.000 ljudi. Nasumično je odabrano osoblje call centra i poslati su da rade od kuće.
U početku je eksperiment izgledao kao win-win situacija za radnike i poslodavce; zaposleni su radili više, manje su izostajali s posla i bili su zadovoljniji, a kompanija je uštedjela više od 1.000 dolara po zaposlenom jer joj je trebao manji radni prostor.
Međutim, kada je Ctrip politiku rada od kuće proširio na cielu kompaniju, situacija više nije bila ista. Ljudi su se žalili na usamljenost, prekinuti su socijalni kontakti nužni za produktivan timski rad i nestala je kreativnost. Onlajn komunikacija ne može da osigura nužnu psihološku sigurnost za otvorenu komunikaciju. S njom se, recimo, gube sarkastičnost ili duhovitost jer napisana i izgovorena misao mogu imati sasvim drugačije značenje.
