Evropski komesar za proširenje: Fiskalna pozicija Crne Gore se može znatno pogoršati
I pored toga što su se donedavno rizici refinansiranja duga činili niskim, očekuje se da će se fiskalna pozicija Crne Gore pogoršati zbog uticaja krize izazvane koronavirusom, kazao je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, piše RTCG.
Komesar je to saopštio u odgovoru na pitanje poslanice Evropskog parlamenta, Dominik Bild o zaduženju Crne Gore od 800 miliona eura za gradnju autoputa kod kineske Banke. Zastupnica Bild, članica stranke Nacionalno okupljanje koju predvodi Marin le Pen, poziva se na studiju Centra za globalni razvoj od 2018, na osnovu koje bi ovaj infrastrukturni projekat mogao svrstati Crnu Goru u kategoriju zemalja koje su visoko ranjive na dugove, poput npr. Tadžikistana, i pita „kakve će biti posljedice lošeg finansijskog upravljanja u pogledu perspektiva zemlje za pristupanje EU“.
– Donedavno su se rizici refinansiranja duga činili niskim, jer je povoljne tržišne uslove u 2019. godini Vlada koristila za osiguranje depozita kako bi pokrila potrebe za finansiranjem zemlje u naredne dvije godine. Međutim, očekuje se da će se fiskalna pozicija Crne Gore značajno pogoršati zbog uticaja krize izazvane koronavirusom. Stoga Komisija pažljivo prati to pitanje – objasnio je Varhelji.
Komesar Varhelji u odgovoru navodi da pristupanje EU zahtijeva postojanje funkcionalne tržišne ekonomije i sposobnosti da se izbori sa pritiskom kompetitivnosti i tržišnih snaga unutar Unije.
– Komisija redovno prati poštovanje ovih zahtjeva. Sljedeća ocjena biće uključena u predstojeći izvještaj za 2020. za Crnu Goru. Prethodni izvještaji skrenuli su pažnju na rizik brzo rastućeg optrećenja duga, kojeg pogoršavaju troškovi finansiranja autoputa Bar-Boljare – naveo je Varhelji.
Varhelji podsjeća i da je u Programu ekonomskih reformi u januaru 2020. Crna Gora projektovala smanjenje javne potrošnje od 2021.godine, koju prate budžetski suficiti, najviše zbog završetka izgradnje prve dionice autoputa 2020.
U ovom osnovnom scenariju, odnos javnog duga prema BDP-u brzo bi se smanjio u naredne dvije godine, i dostigao bi 62,5% BDP-a do kraja 2022.
Uticaj krize sa koronavirusom može negativno uticati na realizaciju ovih projekcija, smatra Varhelji.
