Crno tržište duvana u BiH sve veće, svaka druga cigareta nelegalna

Crno tržište duvana u Bosni i Hercegovini sve je veće, a u prilog tome ide i činjenica da, iako nije smanjen broj pušača, prihodi od akciza na duvan i duvanske prerađevine drastično padaju, pa je tako u prvih sedam mjeseci ove godine prikupljeno “svega” 441 milion KM (225 miliona eura), dok je u istom periodu prošle godine po osnovu akciza prikupljeno 535 miliona KM (282 miliona eura).

– U posljednjih nekoliko godina, zbog značajnog povećanja poreskog opterećenja na duvan i cigarete, evidentiran je pad broja izdatih akciznih markica. Nažalost, nije došlo do smanjenja pušenja u BiH, već je porasla vrijednost tzv. crnog tržišta – rekao je Ratko Kovačević, načelnik Odjeljenja za komunikacije UIO, izvijestile su Nezavisne.

Iz ovih razloga i zbog činjenice da raste crno tržište, UIO, zajedno sa Udruženjem ekonomista SWOT, pokrenuo je akciju “Stop švercu” sa posebnim akcentom na duvan, jer po nekim istraživanjima, u ovom trenutku je više nego svaka druga cigareta na tržištu nelegalna s obzirom na to da je u posljednjih deset godina legalna prodaja cigareta pala sa 500 na 200 miliona kutija.

Kao razlog zbog kojeg u BiH u posljednjih nekoliko godina drastično raste crno tržište, ekonomisti navode rast akciza, ističući da je u BiH rast akciza na duvan najbrži u Evropi te da su od 2013. do 2019. godine akcize porasle više od 50 odsto, prenosi Indikator.ba.

Takođe, naglašavaju da BiH u ovom trenutku ima najveći udio poreza u maloprodajnoj cijeni cigareta u Evropi, jer ukupni porezi čine 91 odsto cijene cigareta, a same akcize 77 odsto.

– Povećanje akciza i ostalih nameta na cigarete i proizvode od duvana su trend koji je prisutan ne samo kod nas, a cilj je smanjenje pušenja. Međutim, u proteklom periodu povećanje akciza u BiH nije u skladu sa potrošačkom moći, zbog čega se stanovništvo snabdijeva iz crnih kanala – rekao je za Nezavisne” Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista SWOT, dodajući da je jedno od rješenja usklađivanje rasta akciza sa potrošačkom moći stanovništva i stroža kontrola crnog tržišta.

Naglašava da usklađivanje akciza na cigarete sa onim u Evropskoj uniji nije postignut cilj, odnosno manji broj pušača, već da se može reći da je čak došlo i do pogoršanja situacije u zdravstvenom smislu, jer se konzumiraju cigarete i duvan sumnjivog kvaliteta.

Ono što je zanimljivo jeste da je BiH već dostigla propisani zakonski minimum od 90 eura na 1.000 komada, iako je još daleko od članstva u EU, a nekim zemljama bilo je potrebno čak i pet godina od ulaska u EU da dostignu taj nivo. U ovom trenutku stanovnici BiH u cijeloj Evropi plaćaju najskuplje cigarete u odnosu na standard, jer primjera radi, za legalnu kutiju cigareta treba im 25 odsto od dnevno raspoloživog dohotka, dok, recimo, Slovencima treba 11 odsto, Italijanima 10 odsto, Nijemcima 9 odsto, Austrijancima 7 odsto…

Koliko je rast cijena cigareta u BiH bio veliki, možda najbolje govori podatak da je, recimo, 2009. godine, kada je prosječna plata u BiH bila 750 KM, najniža cijena kutije cigareta bila 1 KM, a da je u 2019. godini na prosječnu platu od 950 KM najniža cijena kutije cigareta iznosila 4,9 KM.

U British American Tobaccou (BAT), lideru na tržištu duvana i cigareta, kažu da se nadaju da će kampanja Stop švercu podići svijest građana te poslovnih i javnih subjekata o negativnom uticaju ilegalne trgovine na privredu i budžet.

– Osim značajnih gubitaka u državnom budžetu, švercom istovremeno gube i preduzetnici, od proizvođača, distributera do maloprodajnih subjekata, pa tako svjedočimo zatvaranju fabrike i propadanju pojedinih trgovačkih društava – kazali su nam u BAT-u ističući da poreska politika koja se odnosi na velike skokove u akcizama na duvanske proizvode ima snažan uticaj na rast ilegalne prodaje.