Kako pospješiti ekonomiju Crne Gore: Država da smanji troškove i pripremi se za investicije

Od pojave pandemije potrošnja je počela da pada – promet se strmoglavio u turizmu, svim vrstama saobraćaja, putovanja i u trgovinama, ne računajući prvi talas kada su građani kupovali ogromne zalihe osnovnih namirnica… Posljednji podatak Ministarstva finansija, zaključno sa julom, pokazuje da je privatna potrošnja pala 15 odsto. Jedino je potrošnja države, kao kontraciklična komponenta, povećana 0,3 odsto. Investicije u osnovna sredstva su niže 26 odsto, uvoz robe i usluga je manji preko 31 odsto… Drastičan pad prometa u svim djelatnostima oborio je prihod od PDV – samo u septembru za 39 procenata. BDP za šest mjeseci ove godine je u padu 10,3 odsto.

Kako pospješiti ekonomiju, odnosno povećati potrošnju Pobjeda je pitala ekonomiste, analitičare, bankare i sindikalce. Svi oni priznaju da odgovor u ovoj situaciji pandemije nije lako dati.

Pandemija diktira

Generalni sekretar Udruženja banaka mr Bratislav Pejaković Pobjedi je kazao da zabrinutost globalno raste.

– Pandemija je globalni problem. Države su kao odgovor crpjele svoje finansije i povećavale javni dug, zbog čega sada i nastaje zabrinutost, jer je gotovo izvjesno da oporavak neće biti tako brz. Međutim, možemo očekivati značajno oživljavanje svih privrednih aktivnosti, ukoliko se proizvede vakcina i tokom prvog kvartala naredne godine splasne negativni uticaj pandemije – kaže on i podsjeća da je više puta naglašena uloga banaka i konkretna reakcija sistema u ovoj situaciji.

– Kroz I i II moratorijum značajno se podržala potrošnja, time i ekonomija i prihodi budžeta, a sada je moguće restrukturirati obaveze kod banaka, za što je CBCG donijela adekvatna akta – ističe Pejaković.

Kada govorimo o firmama, dodaje on, u skladu sa restrukturiranjem treba da se rade značajne izmjene strukture duga, strategije, poslovanja i organizacione strukture, poveća efikasnost i adaptira na nove tržišne uslove.

– Međutim, restrukturiranje mora obuhvatiti mnogo više od restrukturiranja dugovanja i strukture kapitala, jer ovi koraci sami za sebe ne donose ništa više od privremenog olakšanja. Ne rješavaju suštinske probleme poslovanja, eksternog uticaja pandemije, poremećaja na tržištu, interne neefikasnosti, što su moguće zbirno dovele do finansijskog problema – objašnjava Pejaković.

Država bi, dodaje on, pored smanjenja troškova, morala da se pripremi za nove investicije.

– Preporučljiv pristup za državu bio bi da se, pored smanjenja troškova, priprema za nove razvojne investicije – infrastrukturne poslove nalaženjem kvalitetnih izvora sredstava, partnera i investitora. U ekonomijama napredak zavisi od bogatstva u opticaju. Ukoliko se njegovo kruženje zaustavi, ono gubi vrijednost i ekonomija ulazi u recesiju – smatra generalni sekretar UBCG.

Pored negativnih efekata, recesija koja predstavlja dio poslovnog ciklusa, a danas i posljedicu pandemije – služi i za smanjenje troškova proizvodnje i kapitalnih dobara usljed smanjene tražnje.

– Samim tim sprema se ekonomija za naredni dio ciklusa i izlaza iz krize. Nadamo se da ćemo kako na nivou ukupne ekonomije, tako i bankarskog sistema, naći adekvatne odgovore na izazove, zdravstvene i ekonomske, iskoristiti prednosti malog sistema kome je potrebno manje sredstava od velikih i izaći iz krize brže nego što su očekivanja – kaže Pejaković.

Dugoročni proces

Izvršni direktor Montenegro biznis alijanse Milan Dragić Pobjedi je kazao da rast potrošnje možemo stimulisati jedino snaženjem ekonomije, a to bez sumnje nije čin već dugoročniji proces, pogotovo u postojećim uslovima.

– Zbog svega je obaveza države da iznađe način i pomogne privredi, bez obzira što se i sama nalazi u delikatnoj situaciji. Privredi u narednom periodu prije svega treba značajan finansijski stimulans iz domaćih, ali i iz inostranih izvora. I to u kontinuitetu. Jasno je da našu, kao i svjetsku ekonomiju, očekuju brojni izazovi na putu oporavka koji neće biti niti brz niti jednostavan – kaže on i dodaje da je smanjena potrošnja jedan od značajnih problema, jer od toga zavisi dinamika oporavka ekonomije.

– Činjenica je da su svi sektori pogođeni zbog pandemije koja je negativno uticala na svjetsku ekonomiju, tako da će i ta okolnost uticati na ekonomsko stanje nacionalnih ekonomija. Sigurno je da će ukupna potrošnja biti značajno niža što će svakako negativno uticati na ekonomska kretanja u narednom periodu. Stanje otežava to što je turizam, kao jedan od prioritetnih sektora za razvoj naše ekonomije, u velikim problemima zbog korona virusa. Povoljna okolnost je što se on u slučaju prestanka pandemije ili značajnog smanjivanja može relativno brže oporaviti. Generalno, rast ili dalji pad potrošnje zavisiće od stanja u svim sektorima. Ako pandemija potraje i problemi će biti veći – kaže Dragić i dodaje da je zbog svega teško, čak i nedovoljno odgovorno davati egzaktnije prognoze u ovoj situaciji.

MN: Problemi

Ekonomski analitičar i profesor na Fakultetu za menadžment dr Vasilije Kostić našoj redakciji je kazao da će se uzdržati od prognoza iz više razloga.

– Kovid kriza je redukovala ekonomsku aktivnost, smanjila prihode građana i preduzeća, zbog čega su oni redefinisali strukturu potrošnje, okrenuli se primarnoj. Izvjesno je da će ukupan pad potrošnje biti značajan – i kod domaćinstava, ali i preduzeća. Kada je državno trošenje u pitanju tu je situacija manje izvjesna. Država bi morala (ukoliko bude imala mogućnosti) da pomaže privredu i građane kako bi dubinu pada učinila što manjom i ublažila opšti pad tražnje – objašnjava Kostić i dodaje da će odgovor o kretanju u narednom periodu dati kovid kriza.

On ističe da je smanjenje potrošnje samo jedan od problema, odnosno jedan elemenat makroekonomske jednačine, ali veoma značajan jer je naš ekonomski rast oslonjen na potrošnju.

– U ovom momentu je najveći problem uslovljen kovidom pad opšteg nivoa tražnje koji indukuje smanjenu ekonomsku aktivnost globalno pa su stoga i prilike za lokalni oporavak usložnjene. Pogotovu ako ste suočeni sa ograničenim fiskalnim mogućnostima kao što smo mi – objašnjava ovaj profesor.

Kostić ističe da je mnogo nepoznanica u vezi razumijevanja ekonomskog rasta i onoga što ga uslovljava.

– Taj odnos se kod nas u stručnoj i laičkoj javnosti često neopravdano pojednostavljuje i svodi na linearnu uzročno-posljedičnu vezu između rasta potrošnje i ekonomskog rasta i ako je taj odnos asimetričan a ne linearan i često suprotstavljen. Takva percepcija odnosa u mnogo slučajeva je kumovala pogrešnim odlukama. Zato treba postaviti pitanje: kako stimulisati ekonomski rast da bi potrošnja rasla? Ekonomski rast treba da prethodi potrošnji a ne obrnuto – ističe Kostić.

Građani i privreda manje traže kredite, a država više

Šestomjesečni podaci pokazuju da je smanjena potražnja za kreditima građana i privrede, ali je povećana tražnja države.

– Crnogorske poslovne banke su, u prvih šest mjeseci, odobrile 385 miliona novih kredita, što je za 32 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Dominantan dio novoodobrenih kredita – 169,5 miliona eura ili 44 odsto čine oni za likvidnost, nakon čega slijede gotovinski krediti sa 82,8 miliona eura ili 21,5 odsto – kaže generalni sekretar UBCG Bratislav Pejaković.

Nezahvalno je, dodaje on, procjenjivati koliko će iznositi potrošnja, ali prethodno navedene informacije mogu da navedu na određene zaključke.

– Kada govorimo o kreditiranju građanstva snažno negativno će uticati potonuće lične potrošnje, a sa druge strane viša potražnja za kreditima kod banaka može doći od vanrednih potreba za likvidnošću kompanija koje su morale usporiti poslovanje, mada podržane i fiskalnim podsticajima – objašnjava Pejaković.

U recesiji – 92,9 odsto zemalja, što je nezabilježeno

Nezabilježeno je u istoriji, kaže Pejaković, da je procenat zemalja koje istovremeno doživljavaju recesiju – 92,9 odsto.

– Tokom Velike depresije (od 1929. do 1931) ovaj procenat je dostigao 83,8 odsto, a tokom svjetske finansijske krize od 2007. do 2009. bio je 61,2 odsto – podsjeća Pejaković i dodaje da uzroci prevazilaze tradicionalno razmišljanje o finansijskim i ekonomskim ciklusima, čime su projekcije daljeg kretanja privreda vrlo upitne.

USSCG: Ne dozvoliti pad plata i penzija

Iz Unije slobodnih sisdikata Pobjedi su kazali da podaci govore da smo u teškoj situaciji uslovljeni pandemijom – po Monstatu od marta do avgusta broj zaposlenih smanjen je za preko 15.000, prihodi od turizma zabilježiće pad od 80 odsto, javni dug raste, građani potrošnju redukuju na najosnovnije potrebe zbog neizvjesne budućnosti, odnosno ostanka na poslu.

– Da bi se ekonomija ponovo pokrenula sa „mrtve“ tačke, neophodno je osnažiti domaćinstva da više troše, ne dozvoliti pad zarada i penzija, omogućiti povoljne potrošačke kredite za robu širokih namjena i usluga, osloboditi dažbina investiranje u privredu, nove tehnologije i projekte… Jer ćemo samo uz veći obrt novca pokrenuti privredni ciklus, a samim tim omogućiti brži oporavak ekonomije. Biće potrebni mjeseci da se sve vrati na pređašnje stanje i potrošnja na nivo prije pojave pandemije – kazao je Pobjedi mr Marko Subotić, savjetnik za ekonomsku politiku u USSCG.

On ističe da je i pored zvaničnog podatka statistike o prosječnoj zaradi, očigledno da je platežna moć stanovništva mnogo lošija, što potvrđuje podatak o velikom broju ljudi koji su ostali bez posla.

Osim toga, kako objašnjava Subotić, imamo 40.000 zaposlenih ,,na crno“ i veliki broj onih koji primaju dio zarade na ruke, koji su bili najviše pogođeni, jer je poslodavcima bilo najlakše otpustiti njih.

– Oko 99 odsto preduzeća su mikro, mala i srednja i uglavnom porodične firme. Ona su poslovala znatno lošije, posebno imajući u vidu da su mnoga određeni period godine bila zatvorena ili radila sa značajno manjim intenzitetom. Mnoga su ostala bez ili sa smanjenim prihodima, što je udar na porodična domaćinstva. Bez obzira što je država najugroženijim preduzećima pomogla kroz subvencionisanje dijela zarada zaposlenima, ni to nije bilo dovoljno da se pokriju nastali gubici. Brojne firme su zatvorene, dok neke još gaje tračak nade u bolje dane. Zaposleni se pak nadaju da će zadržati radna mjesta i egzistenciju – ističe Subotić.

Možda je ovo, kaže on, i posljednja opomena da se privreda ne može dominantno bazirati samo na jednoj grani, te da se moramo osloniti na ostale djelatnosti i prirodne resurse kojima Crna Gora raspolaže.