Godine koje će pojesti COVID: Profiti banaka u regionu mogli bi se prepoloviti
Profitabilnost bankarskog sektora u centralnoj i istočnoj Evropi mogla bi biti manja 30 do 50 odsto u ovoj i narednoj godini u odnosu na scenario bez pandemije koju je izazvao Covid-19, navodi se najnovijim prognozama Raiffeisen Researcha.
Pad profitabilnosti na tržištima centralne i jugoistočne Evrope mogao bi biti na višem kraju ovog raspona procijenili su u prognozama pod nazivom “Bankarski sektori u CEE: Istovremeno u režimu krize i oporavka”.
“Za ovu i narednu godinu i dalje očekujemo da će povrat na kapital biti jednocifren u rasponu od četiri do devet odsto na većini tih tržišta, s 20 rizikom smanjenja u narednoj godini. Sveukupno, niska dvocifrena cifra ROE u bankarstvu CEE i dalje bi mogla biti realna u ovoj i narednoj godini, ali samo kada i ako tržišta istočne Evrope i Rusije nastave s performansama”, navodi se u istraživanju.
Prema istraživanju, kreditni rast na tržištima CEE u prvoj polovini godine bio je mnogo snažniji nego u “klasičnoj” makroekonomskoj i/ili makrofinansijskoj krizi. Ovaj razvoj odražava snažni zaokret nakon prve faze zaključavanja i, prije svega, u novom maloprodajnom poslovanju, koje je ostalo mirno tokom zaključavanja.
Kreditiranje u nekim zemljama CE/SEE bilo je znatno robusnije nego što se očekivalo. Kao i u zapadnoj Evropi, ovo se posebno odnosi na pozajmljivanje za stambene nekretnine.
Kreditiranje je podržano kontinuiranim programima podrške i subvencija i brzim smanjenjem sistemskih rezerva kapitala, dodatnih zaštitnih slojeva kapitala i /ili uklanjanjem mikro ili makrobonitetnih propisa/mjera pooštravanja u mnogim zemljama.
Smanjenje oporezivanja banaka u Rumuniji početkom ove godine takođe je imalo pozitivan efekt.
Trenutno se kreditni rast u CE/SEE kreće u rasponu od pet odsto do sedam odsto u prosjeku na godišnjem nivou. Na nekim tržištima, poput Mađarske, Srbije ili možda Albanije, ove godine moguće su čak i dvocifrene stope rasta kredita, u lokalnoj valuti.
Isto se može odnositi na rusko tržište. Poređenja radi, prethodne krizne godine u CEE karakterizovale su negativne vrijednosti ili stope rasta kredita od najviše dva do četiri odsto.
“Podrazumijeva se da su hrabre mjere podrške fiskalne, monetarne i regulatorne prirode do sada učinile Covid-19 vrlo upravljivim. Napokon, u ovoj krizi očekujemo fiskalni impuls od pet odsto do deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u CE/SEE, dok je u globalnoj finansijskoj krizi u prosjeku iznosio oko tri odsto BDP-a, često praćen brzim procikličkim rezom”, naveli su iz Raiffeisen Resercha.
Pogoršanje kvaliteta imovine ostalo je do sada skromno, a NPL se do sada povećao deset do 50 baznih bodova.
Pokazatelji nekvalitetnih zajmova dostigli su višegodišnji najniži nivo u CE/SEE krajem prošle godine. Koeficijent NPL u CE dostigao je vrijednost nešto ispod pet odsto na kraju prošle godine. U regiji jugoistočne Evrope, omjer NPL je na kraju prošle godine iznosio 5,9 odsto. To znači da je taj omjer dostigao vrijednosti bliske nivoima viđenim prije globalne finansijske krize 2008/2009.
U Raiffeisenu vide potencijal da etablirane banke iz centralne i istočne Evrope ponovo pridobiju kupce i tržišne udjele od FinTech-a i banaka izazivača, jer se vraća važnost poslova kreditiranja zajedno s platnim transakcijama. Pored toga, neke banke mogu iskoristiti priliku za sticanje kupaca i tehnologije od FinTech-a koji sada posluju pod težim tržišnim uslovima.
SEEbiz/Investitor
