Previše je otvorenih pitanja: Rad na daljinu ne može da zamijeni rad u kancelariji?
Da li radnik kojem je poslodavac naložio da radi od kuće treba da radi samo od kuće ili, dok obavlja posao, može da bude bilo gdje? Šta je sa onima koji nemaju mogućnost da posao obavljaju iz svog doma? Postoji li radno vrijeme kada neko radi od kuće i da li poslodavac može da nadgleda rad svog zaposlenog, to jest ima li načina da mu „viri” kroz kompjuter?
Šta se događa ukoliko se zaposleni u toku radnog vremena povrijedi u svom domu, koji je u novonastaloj situaciji postao njegovo novo radno mjesto?
Ko plaća troškove rada, internet konekciju i, recimo, radnu stolicu? O svim ovim pitanjima razgovaralo se na trećoj nacionalnoj konferenciji „Budućnost rada – zavodljivi svet rada na daljinu”, koja se bavila fenomenom prelaska na rad na daljinu koji je podstaknut pandemijom kovida 19, kao i dobrim i lošim stranama eventualnog masovnog prelaska na takav rad, piše Politika.
Džon Mesindžer, vođa tima grupe za uslove rada i jednakost Međunarodne organizacije rada, uvjeren je da ovakva vrsta rada ipak neće zamijeniti klasičan rad.
“U mnogim evropskim zemljama, ali i u Sjevernoj Americi, Aziji i Australiji, od 30 do 40 odsto vrsta poslova mogu redovno da se obavljaju na daljinu. Ali tako nešto neće se dogoditi svugdje u svijetu, već će rad na daljinu ostati samo povremena kategorija. U zemljama u razvoju, tek 15 do 20 odsto radnika moći će da radi na takav način, ali takvo poslovanje neće biti moguće ukoliko se kompanija bavi proizvodnjom ili pruža direktne usluge. Zemlje koje se bave poljoprivredom takođe neće moći na taj način da rade”, istakao je Mesindžer, dodajući da ne očekuje da će rad na daljinu u budućnosti postati nova norma, pošto nikako ne može da zamijeni rad u kancelarijama.
Andrea Glorioso, glavni izvršilac za stručne poslove i javne politike Evropske komisije, podsjetio je na rezultate istraživanja koji su pokazali da, ukoliko se radom na daljinu upravlja na pravilan način, on može imati više prednosti za radnike.
“Zaposleni tada ima mogućnost da se više fokusira na rad, da štedi na vremenu jer se ne prevozi do posla. Mane su manjak valjanog radnog prostora i opreme za rad”, dodao je Glorioso.
Jedan od izazova je i radno vrijeme, jer se radnici često plaše da će duže da rade ako posao obavljaju na daljinu.
Studije koje Džon Mesindžer sproveo u 15 zemalja pokazale su da je to bio veliki problem, jer je rad na daljinu pokazao da zaposleni bilježe više radnih sati nego što je to uobičajeno.
