Spajić za Financial Times: Tražimo da nam EU pomogne oko kredita za auto-put, situacija je geopolitički dramatična

Crna Gora zamolila je Evropsku uniju za pomoć pri otplati pozajmice od milijardu američkih dolara koju je uzela od Kine kako bi dovršila nedovršeni putni projekat, piše Financial Times.

Uticajni list piše da je saga o nedovršenom projektu koji gradi državna firma China Road and Bridge Corporation (CRBC) dio veće geopolitičke borbe za uticaj na periferiji Evropske unije, a odgovor Brisela na molbu Podgorice odrediće odnos Unije s regionom.

“Crna Gora dovoljno je mala da EU odluči da joj pomogne da refinansira tu pozajmicu. To će za Uniju biti mala, ali laka pobjeda”, rekao je za Financial Times ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.

Stefan Vladisavljev, analitičar za spoljnu politiku u think-tanku Beogradski fond za političku izvrsnost, rekao je da je prvi put da se Crna Gora ili neka druga zemlja sa Zapadnog Balkana zbog rastućeg kineskog uticaja obratila Evropskoj uniji.

“Nijesmo čuli da je neko od Brisela tako otvoreno tražio pomoć u borbi protiv toga”, dodao je.

Crna Gora je, piše list, alarmirala mnoge kada je 2014. godine s kineskom državnom bankom EXIM potpisala dogovor o finansiranju 85 odsto troškova auto-puta pomoću pozajmice od nešto manje od milijardu američkih dolara.

Spajić kaže da je prva dionica puta koja je izgrađena bila dugačka 41 kilometar te da je plaćena 820 miliona eura, što je čini jednom od najskupljih auto-puteva na svijetu. Spomenuta deonica predstavlja tek jednu četvrtinu od ukupne dužine planirane ceste od Bara do granice sa Srbijom.

“Trenutno se oslanjamo na Kinu kada je riječ o infrastrukturi… geopolitički gledano, situacija je dramatična”, rekao je Spajić te dodao da se Crna Gora u turizmu, svojoj najvažnijoj privrednoj grani, oslanja na goste koji nijesu stanovnici Evropske unije.

“Moramo se bolje povezati sa svojim saveznicima iz Evropske unije. Moramo se uskladiti s ekonomijom”, dodao je Spajić.

Rusija je do sada bila jedan od najvećih investitora u Crnu Goru, koja se nada da će 2024. godine dobiti zeleno svjetlo za ulaz u Evropsku uniju.

Moliće sve da pomognu

Spajić je rekao da će Crna Gora finansijsku pomoć tražiti od brojnih zapadnih organizacija, uključujući i Evropsku komisiju, Evropske investicione banke te Evropske banke za obnovu i razvoj. Unija je rekla da je spremna pomoći Crnoj Gori, ali je zvaničnik Komisije rekao da će se teško pronaći prikladni finansijski instrument preko kojeg će se pomoć realizovati. Taj će zadatak biti tim teži jer je projekt bio pred završetkom.

“Politički gledano, želimo da pomognemo… Ali veličina pozajmice nije proporcionalna ekonomiji države pa nije očito koja će se mehanizam upotrijebiti”, rekao je zvaničnik.

Zvaničnik je dodao i da će se Crna Gora morati obavezati da će sprovesti određene fiskalne reforme, a naznačio je i da cestovni projekat nije u skladu sa standardima Evropske unije.

Ugovor o izgradnji auto-puta potpisala je Vlada Republike Crne Gore koja je avgustu 2020. godine nakon 30 godina izgubila vlast u toj zemlji, a koju je predvodila Demokratska partija socijalista aktualnog predsednika države Mila Đukanovića. Odluka da se krene u izgradnju spomenutog auto-puta preispitivana je više puta, a dvije studije isplativosti objavljene 2006. i 2012. godine zaključile su da je ona ekonomski neisplativa.

Ista je ta vlada neposredno prije kraja svog mandata s kinesko-crnogorskim konzorcijumom potpisala 54 milijuna eura težak ugovor o izgradnji termoelektrane.

Kina vlasnik jedne četvrtine crnogorsko inostranog duga

Kina je vlasnik jedne četvrtine crnogorskog inostranog duga. Uprkos tome što su radovi na cesti više puta odgađani, prva rata duga na naplatu stiže u julu 2021. godine, piše list.

Ako Crna Gora ne bi ispunila svoje obaveze, Kina bi dobila pravo da raspolaže s crnogorskim zemljištem koje je ta zemlja dala kao jamstvo. Aktuelna crnogorska vlada, koju vodi premijer Zdravko Krivokapić iz koalicije “Za budućnost Crne Gore” te koja je u decembru 2020. godine preuzela vlast u zemlji, suočava se brojnim izazovima.

Jedan od njih je svakako činjenica da je crnogorski turizam, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, prošle godine pao za 15 odsto.