U kojim zemljama se zaposleni vraćaju u kancelarije, a gdje i dalje rade na daljinu?

Sve više Evropljana koji su radili na daljinu zbog pandemije vraća se u svoj radni prostor, piše londonski The Economist i dodaje da hibridni model rada, takođe, postaje sve popularniji – nekoliko dana rada od kuće, nekoliko dana u kancelariji. Ovaj način organizovanja postao je aktuelan iako istraživanja pokazuju da kod kuće svi radimo duže, ali i manje efikasno.

The Economist je uradio analizu na uzorku od 10.000 ljudi, zasnovanu na softverskim zapisima koji su pratili saobraćaj na računarima zaposlenih, koje su aplikacije i stranice koristili tokom radnog vremena i da li su se služili mišem ili tastaturom. Rezultati su pokazali da su se radni sati povećali za 30 odsto tokom pandemije, ali i da ni poslodavci ni zaposleni nijesu primijetili da je ostvarena veća produktivnost.

Studija je otkrila da su zaposleni kod kuće trošili manje vremena stvarno izvršavajući svoje zadatke nego u kancelarijama, a dodatne sate provodili su na virtuelnim sastancima i obavljajući telefonske pozive.

Mišljenja o radu od kuće su podijeljena, kako među zaposlenima, tako i među državama. Naime, dio Evrope i dalje radi uglavnom na daljinu.

U Velikoj Britaniji, tako, vlada i dalje preporučuje da svi koji su u prilici rade od kuće. Ova preporuka trebalo je da se pretoči u poziv da se svi vrate u kancelarije 21. juna, ali je vlada preporuku odložila za još četiri nedjelje.

Prema podacima britanskog statističkog zavoda ONS, objavljenim u maju, tokom prošle godine je 25,9 odsto ispitanika bar djelimično radilo od kuće, odnosno njih 36,5 odsto su u nekom trenutku 2020. godine radili bar djelimično od kuće. U godini pred pandemiju, ta cifra iznosila je 12,4, odnosno 26,7 odsto. U Britaniji postoje i regionalne razlike po ovom pitanju. Većina ljudi koji su radili na daljinu je iz Londona. Prema anketama, dvije trećine britanskih radnika smatra da je hibridni model, koji podrazumijeva rad od kuće i rad u kancelariji, idealan.

Njemačke vlasti objavile su prošle nedjelje da neće biti produženja obaveze rada od kuće poslije 30. juna. Prema podacima konsultantske kuće PwC, trenutno oko 30 odsto njemačkih radnika svoje poslove izvršavaju na daljinu. Ministar ekonomije ove zemlje Peter Altmaier iz CDU najavljuje da će povratak u kancelarije biti postepen. Takođe, predlaže da poslodavci, poslije pandemije, ponude fleksibilniji model rada. Zelena stranka želi da transformiše obavezu rada od kuće u pravo na rad od kuće.

U Francuskoj su pravila koja se odnose na rad na daljinu ublažena od 9. juna. U privatnim kompanijama sada poslodavac može da postavi ograničen broj radnih dana od kuće u dogovoru sa zaposlenima. Zaposleni u javnom sektoru rade dva dana u kancelariji, a tri dana od kuće. Francuski mediji predviđaju da će se masovniji povratak u kancelarije dogoditi tek poslije letnjeg raspusta.

U Italiji oko trećina zaposlenih, odnosno preko sedam miliona ljudi, i dalje radi na daljinu. Oko pola miliona ljudi radilo je od kuće i prije pandemije. U martu 2020. godine, na vrhuncu pandemije, na daljinu je radilo osam miliona zaposlenih. Povratak na stacionarni rad odvija se postepeno i zavisi od institucije ili kompanije. U anketi među vlasnicima italijanskih firmi, 70 odsto njih iznijelo je da su koristi od rada od kuće veće od problema koji ovaj vid angažovanja zaposlenih pravi. Italijanski mediji uvijek kada se bave temom rada od kuće ističu da su žene opterećenije radom na daljinu, jer moraju da usklade svoje profesionalne obaveze sa brigom o djeci.

Trend rada od kuće nije zaživio u Ukrajini. Preko 80 odsto zaposlenih redovno ili povremeno odlazi u kancelarije, izveštava ukrajinski list NB. Samo desetak odsto firmi još se nije vratilo u svoje kancelarije, a dio njih primjenjuje hibridni model.

U Švedskoj oko 30 odsto zaposlenih radi na daljinu. Većina zaposlenih ne želi da se potpuno vrati u kancelarije, već preferira hibridni model koji podrazumijeva odlazak u kancelariju dva do tri dana nedjeljno.

U Belgiji će u nedjelju, 27. juna biti ukinuta obaveza rada na daljinu za dio zanimanja, mada vlasti i dalje preporučuju rad od kuće.

U Portugalu je u junu djelimično ukinuta obaveza rada na daljinu, ali je istog mjeseca ponovo uvedena u najugroženije županije, uključujući i glavni grad Lisabon. Portugalske vlasti procjenjuju da je pola miliona ljudi do juna radilo na daljinu, odnosno 12 odsto profesionalno aktivnih ljudi.

U Mađarskoj je više od dvije trećine zaposlenih radilo od kuće tokom prethodne godine. Vlada je prve nedjelje maja ove godine odlučila da okonča rad na daljinu za zaposlene u javnim institucijama i preporučila povratak u kancelarije i na radna mjesta i u drugim sektorima. Većina banaka i osiguravajućih kuća u kojima je 70 do 100 odsto zaposlenih radilo na daljinu tokom pandemije, planira povratak u kancelarije do kraja juna. Ankete pokazuju da bi tek svaki deseti zaposleni u ovoj zemlji koji je u prethodnom periodu radio na daljinu, želeo povratak u kancelarije.

U Rusiji je 2,5 miliona ljudi krajem maja radilo na daljinu. U nekim sektorima, poput bankarstva, smatraju da je dobro da i dalje rade na ovaj način, čak i zapošljavaju nove stručnjake koji bi svoje zadatke obavljali samo od kuće.

U Srbiji je tokom pandemije oko dve trećine radilo od kuće. Zaposleni u javnim institucijama su početkom februara pozvani da se vrate u kancelarije, kao i većina zaposlenih u privatnom sektoru. Postoje, međutim, i dalje firme, uglavnom velike kompanije, koje su procijenile da nije potrebno da se svi vraćaju u kancelarije. U tom smislu, dio njih je smanjio iznajmljeni radni prostor, planirajući hibridni model u budućnosti, a zaposleni više neće imati svoj radni sto, već će koristiti onaj koji je dostupan u vrijeme kada budu došli na posao.

Biznis.rs/Investitor.me