Masovne transakcije akcijama NIS-a, ali vlasnici su i dalje Rusi
Na jučerašnjem trgovanju na Beogradskoj berzi milioni akcija Naftne industrije Srbije (NIS) promijenili su vlasnika. Kako je u sinoćnjem obraćanju javnosti Aleksandar Vučić rekao, Gaspromnjeft je prodao udio svojih akcija Gasprom-u, te do suštinske razlike u vlasništvu nije došlo, prenose beogradski mediji.
Sagovornik portala Nova.rs, stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor, objasnio je da je ovo jedan od načina da Rusija izbjegne embargo na naftu, ali da se i pored ovog pokušaja, sankcije na rusku naftu mogu očekivati – a postoji i scenario zahvaljujući kom bi se i Srbija našla u problemu.
Prema podacima Centralnog registra hartija od vrijednosti, ruski Gaspromnjeft prije ove transakcije bio je vlasnik ukupno 91.565.887 akcija, a Republika Srbija 48.712.537.
Stoga, ruski suvlasnik, odnosno Gaspromnjeft, raspolagao je većinskim dijelom vlasništva, dakle 56,15 odsto. Na današnjoj berzanskoj transakciji, na kojoj je broker bila banka Poštanska štedionica, prodato je tačno 6,15 odsto akcija.
Prema zvaničnim podacima Naftne industrije Srbije, na dan 31. marta 2022. godine, osim Gaspromnjefta sa ubjedljivo najvećim udjelom u vlasništvu, Srbija je posjedovala 29,87 odsto akcija, dok su manjinski akcionari raspolagali preostalim akcijama – 13,98 odsto.
Na trgovanju u petak na Beogradskoj berzi više od 10 miliona akcija NIS-a promijenilo je vlasnika. U unaprijed dogovorenom “blok trgovanju” ovom akcijom ostvaren je promet od gotovo 7,2 milijarde dinara, odnosno oko 61 milion eura.
U blok trgovanju na Beogradskoj berzi prodato je 10.035.687 akcija NIS-a za ukupno 7.195.587.579 dinara, a cijena po akciji bila je 717 dinara, što je znatno više nego što iznosi u redovnom trgovanju gdje je prometovana po 530 dinara.
Kako je Aleksandar Vučić obavijestio javnost, Gaspromnjeft je prodao te akcije Gaspromu. To bi značilo da se udio u vlasništvu suštinski ne mijenja – Rusi i dalje drže većinski dio NIS-a u svojim rukama.
Ovo znači da, iako Gaspromnjeft sada ima za 6,15 odsto manje akcija – prema podacima NIS-a to bi iznosilo 50,05 odsto, Naftna industrija Srbije i dalje je u većinskom vlasništvu ruskih kompanija.
“To je, valjda, urađeno zato što je Gaspromnjeft bio pod sankcijama, a Gasprom nije”, objasnio je Vučić.
Kako Miodrag Kapor objašnjava, pretpostavka je da je ruskim firmama nevažno da li je to Gaspromnjeft, Gasprom, ili neka potpuno druga, jer nije u cilju da “sjedi skrštenih ruku”.
“Firme su željele da dođu do rješenja prije uvođenja potpunog embarga na rusku naftu, jer kada se to desi – NIS prestaje da funkcioniše. Ova transakcija djeluje kao ‘mazanje očiju’ Zapadu, jer žele da preko ‘školjki kompanija’ izbjegnu sankcije”, objašnjava Kapor.
Ipak, Kapor ovo vidi samo kao pokušaj da Rusi “trpe”, a da je za dalji tok situacije odgovoran Zapad.
Kako Kapor objašnjava, ovakva situacija zavisi od toga da li će se u najavljenom šestom paketu sankcija naći embargo na rusku naftu, ili na kompanije koje su u većinskom vlasništvu Rusije, a problem za Srbiju nastaje ukoliko dođe do drugog scenarija.
“Tada će nastati problem jer, kako je NIS u većinskom vlasništvu Rusije, Srbija neće moći da uvozi naftu”, zaključuje Kapor.
