Kako smanjiti spoljnotrgovinski minus: Šansa Crne Gore u izvozu hrane i struje

Spoljnotrgovinski deficit i uvozna zavisnost opasni su na dugi rok, jer nas guraju ka rastu javnog duga, a i kratkoročno, jer ako država ne može da se zaduži, može doći do pada standarda, smatra ekonomski analitičar Predrag Drecun.

On je ocijenio da bi spoljnotrgovinski deficit Crna Gora mogla drastično smanjiti izvozom energije i hrane, a da bi se to ostvarilo treba izgraditi veliki energetski objekat snage 350 do 400 MW i ostvariti rast poljoprivredne proizvodnje, što su, kako kaže, realni ciljevi.

“Odgovorno tvrdim da je spoljnotrgovinski deficit uzrok naše potrebe za stalnim cikličnim zaduživanjem. Međutim, spoljnotrgovinski deficit možemo posmatrati i kao posljedicu vrednosnog sistema koji dominantno determiniše naš ekonomski sistem. Podaci će biti takvi kakvi su, i vjerujte mi ne treba se baviti njima, sve dok naša ekonomija ne bude ovako drastično uvozno zavisna”, kazao je Drecun Pobjedi.

On je naveo da se mi bavimo analizama da li je pokrivenost uvoza izvozom 15 odsto ili 17 odsto, pa kad u nekoj godini doguramo do 17,5 odsto slavimo.

“To je na granici neozbiljnog i svakako neodgovornog odnosa prema državi”, dodao je Drecun.

Prema njegovim riječima, spoljnotrgovinski deficit i uvozna zavisnost opasni su za Crnu Goru na dugi rok, jer nas guraju ka rastu javnog duga.

“Opasni su na kratki rok, jer ako ne budemo mogli da se zadužimo, može doći do pada standarda i nestašica. Sve dok možemo da se zadužujemo, nama se taj problem ne čini velikim. Ali, spirala zaduživanja plus kamate, u jednom trenutku će postati neizdrživa omča o vratu privredi i dalje snažno uticati na rast nelikvidnosti privrede”, rekao je Drecun.

On je dodao da je danas nelikvidnost privrede kvantifikovana na oko 19 hiljada privrednih subjekata, ili oko jednu milijardu EUR, što je jedna petina bruto domaćeg proizvoda (BDP), a javni dug je, od 2014. godine do prošle godine, porastao nešto više nego od 100 odsto, sa 2,07 milijardu na 4,16 milijarde eura.

“Skoro 90 odsto javnog duga je spoljni dug, što znači da nam je manevar mnogo sužen. Sliku naše ekonomije mnogo realnijom čini jedan veoma negativni pokazatelj, a to je ukupni spoljni dug. Prema podacima CBCG, na kraju 2020. godine ukupni spoljni dug (ne samo javni) iznosi 9,3 milijarde eura”, naveo je Drecun.

Vjerovatno je u prošloj godini, kako je ocijenio, taj dug povećan za par stotina miliona eura (podaci još nijesu saopšteni), tako da okvirno možemo govoriti da smo stranim partnerima dužni blizu deset milijardi eura, što su dva naša BDP-a.

“Ukupni obrt novca preko RTGS i DNS je oko 15 milijardi eura godišnje. E sad možete sagledati koliko je golemo opterećenje naše privrede spoljnim dugom. Bojim se da je ovoliki dug moguće vraćati samo novim kreditima, jer naš realni sektor ne postoji”, upozorio je Drecun.

Odgovarajući na pitanje da li Crna Gora može smanjiti uvoz i deficit u spoljnotrgovinskoj razmjeni, Drecun je odgovorio da moramo da koncipiramo ekonomiju tako da za desetak godina pokrivenost uvoza izvozom bude najmanje 80 odsto.

“To ćemo postići ako bilans hrane i bilans energije učinimo pozitivnim. Jedan novi veliki energetski objekat snage 350 do 400 MW, i rast poljoprivredne, i proizvodnje hrane su realni ciljevi. To treba da bude biznis plan svake vlade u narednom periodu. Uz to, što prije dovršiti započete infrastrukturne projekte, pa i po cijenu novog duga, naravno na drugačiji način u odnosu na prvu dionicu auto-puta”, naveo je Drecun.

Njega ohrabruje podatak da raste izvoz neke robe, što, kako je kazao, govori da imamo preduzetnika koji su shvatili, posebno u vrijeme korone, da se moramo okrenuti realnoj ekonomiji.

“Ove pozitivne pojave mogu biti ciklične i treba sačekati da vidimo godišnji bilans. Smatram, i to opet naglašavam da Crna Gora ima potencijal da bude neto izvoznik hrane, i neto izvoznik energije. Tom cilju treba da težimo”, poručio je Drecun.

Iz Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma (MERT) podsjetili su da je spoljnotrgovinski deficit problem sa kojim se Crna Gora suočava godinama, kako zbog nedovoljne proizvodnje na domaćem tržištu tako i zbog same veličine i strukture tržišta u odnosu na države trgovinske partnere.

Oni su podsjetili da preliminarni podaci Monstata za sedam mjeseci ove godine pokazuju da je izvezena roba vrijedna 427 miliona eura, što je 81,6 odsto više u odnosu na uporedni period prošle godine, dok je uvoz bio veći 42 odsto i iznosio je 1,93 milijarde eura. Pokrivenost uvoza izvozom u tom periodu iznosila je 22,2 odsto i veća je u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosila 17,3 odsto.

Predstavnici Ministarstva navode da u godinama koje je obilježila ekonomska kriza izazvana pojavom koronavirusa, a zatim u ovoj godini i izbijanje rata u Ukrajini više nego ikada se pokazala važnost smanjenja uvozne zavisnosti zemlje i oslanjanja na sopstvenu proizvodnju.

“U tom segmentu posebnu ulogu imaju MERT, Ministarstvo poljoprivrede i Investiciono-razvojni fond. MERT je u februaru ove godine opredijelio 5,2 miliona EUR kroz tri programa podrške, za unapređenje konkurentnosti privrede, razvoj prerađivačke industrije i razvoj zanatstva. Ovaj paket predviđa uvećan procenat bespovratne podrške za privredne subjekte koji posluju u manje razvijenim opštinama, sa akcentom na sjeverni region”, kazali su iz Ministarstva.

Oni su dodali da je i Ministarstvo poljoprivrede donijelo cijeli set mjera u okviru agrobudžeta vrijednog blizu 51 milion EUR kako bi podržalo i podstaklo poljoprivredne proizvođače.

Drecun ističe da se zalaže da Crna Gora bude ekonomski samoodrživ sistem jer to zaista može da bude.

“Mi smo se sami odlučili za drugačiji koncept ekonomije i samo sebe doveli u ovu poziciju. Sad smo tu gdje jesmo. Ako logički razmišljamo, mi hranu moramo uvoziti, jer je ne proizvodimo dovoljno za svoje potrebe. Ako je ne uvozimo iz Srbije, morali bismo je uvoziti iz Hrvatske, Slovenije, Njemačke, Italije, Kine, Rusije, Ukrajine, Burkine Faso, Obale Slonovače ili ko zna odakle”, rekao je Drecun.

On smatra da trgovci uvoze hranu iz Srbije samo zato što je jeftinije od slične robe iz drugih država.

“Dakle, kad već uvozimo hranu, bolje da je uvozimo što jeftinije, ali treba sve da učinimo da hranu ne uvozimo, da svojom proizvodnjom supstituišemo uvoz i taj cilj moramo što prije započeti da realizujemo”, poručio je Drecun.