Usvojen rebalans budžeta: Do kraja godine novo zaduženje od 350 miliona eura
Skupština je usvojila rebalans ovogodišnjeg budžeta.
Predlog rebalansa je podržao 41 poslanik, poslanik Liberalne partije Andrija Popović glasao je protiv, a 13 poslanika (DPS i Bošnjačka stranka) je bilo uzdržano prilikom glasanja. Rebalans budžeta su, kako pišu Vijesti, podržale partije stare parlamentarne većine od 30. avgusta 2020. godine.
Takođe, Skupština je usvojila i predlog odluke o zaduživanju od 350 miliona eura. Za taj predlog glasao je takođe 41 poslanik, jedan je bio protiv, a 15 uzdržano, prenose Vijesti.
Skupština je odlučila da zbog razloga hitnosti predlog odluke o zaduživanju stupi na snagu danom objavljivanja u Službenom listu, dok akt o predlogu rebalansa za to nije dobio potrebnu većinu.
Damjanović je tokom jučerašnje rasprave kazao da se rebalansom budžeta pokušava obezbijediti nesmetano funkcionisanje vitalnih sistema društva do kraja godine.
On je tokom pretresa rebalansa budžeta kazao i da očekuje jednoglasnu podršku svih poslanika, “jer je to čin elementarne odgovornosti”.
Usvojenim predlogom rebalansa su se stekli osnovi za isplatu vanrednog povećanja minimalne penzije, plaćanje dugova Fonda zdravstva da bi se normalizovalo snabdijevanje ljekovima, isplati dio uvećanih socijalnih davanja, isplatil vanredno uvećane zarade u zdravstvu i prosvjeti…
Zbog svih vanrednih izdataka deficit budžeta je uvećan za 180 miliona eura, pa će po projekciji do kraja godine biti 438,24 miliona ili osam odsto bruto-domaćeg proizvoda.
Potrebe za finansiranjem rebalansom su povećane sa 560 miliona (gdje se 252 miliona odnosilo na vraćanje starih dugova i 93 miliona za kamate) na 756 miliona eura.
Predlogom rebalansa je, između ostalog, predviđeno da se zbog rasta troškova za plate, penzije, socijalna davanja i smanjenje prihoda zbog izmjene zakona iz projekta “Evropa sad” i snižavanja akciza na gorivo, deficit budžeta uveća sa planiranih 268 na 438 miliona eura, odnosno za 170 miliona.
Potrebe za finansiranje povećane su sa 560 miliona (gdje se 252 miliona odnosilo na vraćanje starih dugova i 93 miliona za kamate) na 756 miliona eura.
Najznačajnija odstupanja, u odnosu na prvobitni plan, bilježe se kod PDV-a koji je veći za 81 odsto zbog efekata uvećane potrošnje i cijena, kao i uspješne primjene elektronske fiskalizacije. Kod poreza i doprinosa na zarade prihodi su niži za 52 miliona, zbog izmjena zakona, i za 10 miliona zbog umanjenja akciza na goriva.
