Samopouzdanje neznalica kao velika katastrofa čovječanstva

Malo znanja је velika opasnost. Samopouzdanje ide sa njim pod ruku.

Nijesu ovo misli nekih od radocitiranih velikana, ali se mogu izvesti ako se pozabavite temom neznanja.

Recimo, analitičar kakav je Bertrand Rasel je tvrdio da su ’oni koji osjećaju sigurnost glupi, a oni sa imalo mašte i razumijevanja ispunjeni su sumnjom i neodlučnošću’, piše Bonitet.

U Šekspirovim redovima ćete pronaći da ’budala misli da je mudra, a mudar zna da je budala’.

Za Konfučija je pravo znanje znati nivo svog neznanja.

Problem je mnogo veći

I Bukovski je volio ovu temu i pisao je da je ’problem svijeta što su inteligentni ljudi puni sumnji, dok su glupani puni samopouzdanja’.

Bukovski u stvari ovakvim razmišljanjem pokreće temu neznanja koje ima itekakvu moć da pokrene niz problema. I, tu nije kraj. Moć neznanja i samopouzdanja koje ga prati je toliko, da je ušlo u sve tokove ekonomskog i političkog funkcionisanja, pa se još jedna misao može uzeti kao podrška – ‘samopouzdanje neznalica je jedna od najvećih katastrofa čovječanstva’.

Bernard Šo je procjenjivao ljude ovako: ako ništa ne znaju, a misle da sve znaju, bio je siguran da je u pitanju politička karijera. I veliki Volter je zapisao kao svjedok jednog događaja:

“Mora da je veoma neupućen jer odgovara na svako pitanje koje mu se postavi.“

Tako da se može zaključiti da se trend naznalica sa sigurnim nastupom nastavlja i danas. Međutim, danas ima i ime i naziva se ’efektom’ krštenim po dvojici psihologa Daningu i Krugeru sa Cornell Univerziteta koji su nakon nekoliko istraživanja izdvojili ispitanike koji su veoma teško nepristrasno sudili o sebi. I ne samo da nijesu imali sposobnost da sebe realno procijene, već su o sebi imali pozitivno mišljenje, tačnije o svojim sposobnostima.

Šta je Daning-Krugerov efekat?

U pitanju je, dakle, vrsta saznajne ili kognitivne pristrasnosti – neko ko nema znanja ili ne vlada određenim vještinama sebe ipak nerealno pozitivno ocjenjuje i doživljava. I ne samo to, već sebe u tom smislu uzdiže u odnosu na druge.

Nije posebno teško u praksi prepoznati osobe sa Daning-Krugerovim sindromom:

• Glasniji su u grupi (dok oni mudriji ćute);
• Vode glavnu riječ i nameću svoje mišljenje;
• Donose zaključke na osnovu neprovjerenih i često netačnih podataka;
• Nemaju sposobnost da sebe sagledaju ’spolja’ i zbog ovakve limitirane perspektive misle da su veoma sposobni i superiorni.

Dejvid Daning, jedan od utemeljivača ovog sindroma zapisao je:

„U mnogim slučajevima ovakva nesposobnost ove ljude ne čini dezorijentisanim, zbunjenim ili opreznim. Naprotiv. Oni su često blagosloveni neprikladnim samopouzdanjem podstaknuti nečim što im se čini kao znanje“

Samopouzdanje i neznanje u poslu

Ovakav ’poremećaj’ ili ’nemogućnost’ realnog sagledavanja i sebe i okoline, posljednjih godina je jedna od važnijih tema u poslovnim krugovima.

Pored činjenice da je mnogo započetih biznisa i kompanija doživjelo kratak vijek upravo zbog Daning-Krugerovog efekta koga su ’emitovali’ njihovi osnivači, postoji još veći problem koji se tiče samog funkcionisanja timova i čitavih poslovnih struktura.

Kako ovakav sindrom i njegovi ’vlasnici’ mogu da utiču na posao i poslovne odluke?

• Problem je neznanje, ali i to što osobe sa ovakvim ponašanjem ne znaju da ne znaju
• Neznanje vodi u nekompetenciju, a sve zajedno vodi u neuspjeh
• Dominacija ’neznalica’ u odnosu na ’znalce’ koji su daleko tiši i skloni stalnom preispitivanju i učenju
• Daning-Krugerov efekat može da prouzrokuje takve odnose da će oni vještiji i kompetentniji biti satjerani na margine ili pak odstranjeni
• Ove osobe nemaju sposobnost da spoznaju svoje neznanje i svoje greške što može da bude presuda poslu
• Potreba da nameću svoje stavove i da ih zastupaju polovičnim argumentima, vodi u neku vrstu kontaminacije poslovnih timova, ali i šire, i toga nisu ni svjesni
• Daning-Krugerov efekat je posebno plodno tle pronašao u medijima, pogotovo u eri vladavine društvenih mreža gdje su najglasniji i najuticajniji
• Ovaj efekat može da bude opasan ako je u pitanju liderska pozicija. Recimo, osnivač kompanije nije sposoban da identifikuje sposobnosti i znanje drugih ljudi. I ne samo to. Teško prihvata činjenicu da neko drugi može da zna bolje ili da ima jasniju sliku o industriji ili poslu. Kao rezultat, ne zapošljavaj ljude koji su izazov i koji donose konstruktivne ideje. ’Ja sve već znam’ jasno će reći lider ponosni ’vlasnik’ efekta kakav je Daning-Krugerov.

Foto: Marten Newhall on Unsplash