Inflacija ili recesija: Koje zlo je manje?

Centralne banke se tokom cijele 2022. suočavaju sa tmurnim izborom između omogućavanja slobodne inflacije ili prisiljavanja ekonomije u recesiju podizanjem kamatnih stopa.

Dakle, koji će otrov izabrati – inflaciju ili recesiju? Oba bi se mogla pokazati toksičnim za globalna tržišta.

Mnogo toga će zavisiti od toga koju opciju odaberu. A znakovi su mješoviti.

Federalne rezerve SAD-a, Evropska centralna banka i Banka Engleske zarobljene su politikom koju su vodili od finansijske krize, kaže Mike Holings, direktor ulaganja u upravljanju imovinom Shard Capital.

Dvanaest godina skoro nulte kamatne stope i labave monetarne politike ostavili su ekonomije opterećene dugovima i oslanjajući se na lak novac za preživljavanje. Ovo je lišilo centralne banke njihovog glavnog oružja u ratu protiv inflacije, viših kamatnih stopa, kaže on.

“Centralni bankari su poput lavova koji još riču, a nemaju zube,” dodaje gospodin Holings.

Povećanje troškova pozajmljivanja malo će doprinijeti usporavanju inflacije, koja je uglavnom uzrokovana ratom u Ukrajini i poremećajem globalnog lanca snabdijevanja. Svejedno su morali da djeluju, makar samo da uvjere tržišta da su i dalje “kralj džungle”.

Fed je već prethodnih mjeseci postupio oštro povećavši referentnu stopu na fondove, a slično je učinila i centralna banka koja kontroliše euro, kao i Banka Engleske.

Ipak, ove stope ostaju i dalje veoma niske prema istorijskim standardima, posebno sa inflacijom u Evropi koja je premašila 10 odsto.

Holings kaže da je Evropa u posebno velikom problemu, zbog nagomilanog javnog duga.

„Svaki ozbiljan pokušaj borbe protiv inflacije bi efektivno bankrotirao te zemlje“, smatra Holings.

“Strahovi od recesije sada su zasjenili zabrinutost zbog inflacije i tržišta očekuju oštriji odgovor centralne banke”, kaže Džejson Holands, generalni direktor savjetnika za bogatstvo Evelyn Partners.

To, kako je kazao, možemo vidjeti na tržištima obveznica, gdje je prinos na 10-godišnje američke trezorske obveznice pao sa 3,49 odsto u junu na 2,78 odsto.

Prema Samu Nortu, stručnjaku za lične finansije i voditelju škole trgovanja u eTorou, Fed bi čak mogao ponovo početi s smanjivanjem kamatnih stopa početkom sljedeće godine.

“Njegova dugoročna inflaciona očekivanja su bliža 2 odsto od 9,1 odsto koliko smo vidjeli u junu.”

Međutim, Nort vidi osnove za optimizam.

“Ako Fed vjeruje da može staviti inflaciju pod kontrolu u kraćem, oštrijem ciklusu nego 1970-ih, to je u konačnom pozitivno za globalna tržišta.”

Ako se taj scenario odigra, uskoro bi moglo biti vrijeme da počnemo razmišljati o tome kako bi mogao izgledati oporavak tržišta, kaže Nort.

“Ako se ponašate previše defanzivno u ovom okruženju, možda ćete propustiti prve dane sljedećeg bikovskog tržišta”, dodao je.

Investitorska pozicija

Investitori i dalje mogu zaraditi novac uprkos trenutnoj neizvjesnosti jer neke kompanije podnose oluju inflacije bolje od drugih, kaže Viktorija Šolar, šefica odjeljenja za investicije u Interactive Investoru.

“Naftne kompanije dobro posluju zbog visokih cijena energije, a Shell je ostvario rekordnu dobit u drugom kvartalu od 11,2 milijarde dolara”, dodaje ona.

Banke takođe imaju koristi od povećanja kamatnih stopa jer im to omogućava da prošire svoje neto kamatne marže, razliku između onoga što naplaćuju zajmoprimcima i plaćaju štedišama.

„Njihovi sektori za tržišta kapitala mogu imati koristi od povećane aktivnosti trgovanja kada su finansijska tržišta nestabilna. Nedostatak je to što su aktivnosti spajanja i preuzimanja i inicijalne javne ponude opali ove godine,” kaže Šolar.

Britanski bankarski gigant NatWest Group ostvario je porast od 13 odsto u dobiti prije oporezivanja na više od 2,6 milijardi funti (3,14 milijardi dolara) i objavio specijalnu dividendu u ukupnom iznosu od 1,75 milijardi funti.

Komunalne, telekomunikacijske kompanije i potrošači takođe mogu pomoći investitorima da prežive trenutnu neizvjesnost, dodaje Šolar.

Ipak, centralne banke riskiraju prihvatajući veću inflaciju kao cijenu za manju recesiju.

“Obje opcije su ružne, ali inflacija je veće zlo”, smatra Čadi Kirbaj, zamjenik direktora Swissquote banke.

„Dok recesija boli, inflacija može izazvati sistematski pad ekonomije i njene efikasnosti“, dodaje on.

Inflacija je toliko štetna jer narušava kupovnu moć, kažnjava siromašne i može pokrenuti destruktivnu spiralu plata i cijena, jer radnici zahtijevaju veću platu da bi mogli pratiti korak s višim cijenama.

Veće plate takođe utiču na profit kompanije.

„Nekontrolisana naglo rastuća inflacija bila bi najgori scenario za sve – investitore, centralne bankare i potrošače“, kaže Kirbaj.

Centralne banke sada ne mogu sebi dozvoliti da naprave grešku.

Umjesto izbora jednog otrova, možemo završiti sa oba.

The National News/Investitor