IEA, EU: Evropa će se i u 2023. boriti sa energetskom krizom
Evropa ima zalihe energije koje su joj potrebne da preživi godinu, ali 2023. bi mogla biti druga priča.
To je upozorenje koje su izdali šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol i predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koji su u ponedjeljak održali zajedničku konferenciju za novinare kako bi izložili razmjere energetskog izazova za narednu godinu.
Novi izvještaj IEA otkrio je da bi se Evropa mogla suočiti s nedostatkom prirodnog gasa od 27 milijardi kubnih metara 2023. To je ekvivalentno skoro 7% ukupne godišnje potrošnje.
Postoje tri rizika koji mogu dovesti do manjka. Prvi, Rusija, koja je poslala oko 60 milijardi kubnih metara gasa u Evropsku uniju tokom 2022. godine, mogla bi u potpunosti da zaustavi tokove sljedeće godine. Drugi, blaga temperatura na početku zime možda neće trajati, ledeno vrijeme već zahvata sjevernu Evropu. I treći, tržište prirodnog gasa moglo bi se uzdrmati ako kineska ekonomija ponovo ubrza nakon ukidanja ograničenja u vezi Covida.
“Možda imamo problem”, rekao je Birol.
U svojoj procjeni, IEA je utvrdila da bi se sljedeće godine mogao pojaviti jaz u snabdijevanju od 57 milijardi kubnih metara. Oko 30 milijardi od toga trebalo bi da bude pokriveno evropskim akcijama “koje su već vidljivo u pokretu”, saopštila je grupa sa sjedištem u Parizu. To uključuje agresivno gomilanje zaliha i napore da se dobrovoljno smanji potražnja za gasom za 15% između avgusta 2022. i marta 2023.
Ali to bi ipak moglo ostaviti deficit. IEA stres test je pretpostavio da se ruski gasovodni tokovi u Evropu potpuno zaustavljaju od početka 2023. godine, da se kineski uvoz tečnog prirodnog gasa vraća na nivo iz 2021. godine i da su skladišta u Evropi na kraju ove zime popunjena samo 30%.
Preostali nedostatak mogao bi se smanjiti ako se ulože dalji napori za poboljšanje energetske efikasnosti, podsticanje usvajanja obnovljivih izvora energije, povećanje upotrebe toplotnih pumpi i podsticanje drugih promjena u ponašanju, navodi IEA.
Politike koje predlaže koštale bi oko 100 milijardi eura (106 milijardi dolara).
CNN/Investitor
