ECB je počeo da pobjeđuje u borbi protiv inflacije
Inflatorni pritisci u eurozoni počeli su da popuštaju, uključujući sve važne osnovne cijene, ali Evropska centralna banka (ECB) neće prekinuti povećanje kamatnih stopa sve dok ne bude uvjerena da se rast cijena vraća prema 2%, rekao je glavni ekonomista ove institucije, Filip Lejn.
ECB je podigla stope za 3 procentna poena od jula i obećala još jedno povećanje od pola procenta u martu, u nadi da će skuplje finansiranje dovoljno smanjiti potražnju da spusti rast cijena sa nivoa koji je i dalje iznad visokih 8%.
Lejn je rekao da više kamatne stope prolaze kroz privredu, opterećujući cijenu usluga i drugih osnovnih dobara, koje isključuju nestabilna goriva i hranu.
“Postoje značajni dokazi da monetarna politika djeluje”, rekao je Lane u intervjuu za Reuters. “Za energiju, hranu i robu, postoji mnogo indikatora koji govore o budućnosti koji govore da bi inflatorni pritisci u svim tim kategorijama trebalo prilično da se smanje.”
Drugi kreatori politike, uključujući članicu odbora Izabel Šnabel i šefa holandske centralne banke Klasa Knota, izrazili su zabrinutost da bi osnovna inflacija mogla zaglaviti i produžiti inflaciju.
Da bi ECB okončala povećanje kamatnih stopa, Lejn je naveo tri kriterijuma. Banci su potrebne niže projekcije inflacije kroz trogodišnji horizont predviđanja da bi ostvarila napredak u smanjenju realne osnovne inflacije. Konačno, treba zaključiti da monetarna politika funkcioniše.
“Svi smo se saglasili s kriterijumom da je dovoljan napredak u osnovnoj inflaciji važan”, rekao je Lejn.
Jednom kada stope stignu na ciljane nivoe, ECB planira da ih zadrži neko vrijeme i neće revidirati planove čim bazna inflacija počne značajno da pada, rekao je on.
Na pitanje koliko dugo stope mogu ostati na teritoriji koja ograničava ekonomski rast, Lejn je rekao: “To bi mogao biti prilično dugotrajan period, priličan broj kvartala.”
Tržišta očekuju da će depozitna stopa ECB-a od 2,5% porasti na skoro 4% do kraja godine, uz povećanje procijenjene vršne stope za oko 35 baznih poena samo ovog mjeseca, uglavnom zbog straha da se bazna inflacija zaglavila.
Iako su niže cijene goriva dovele do nedavnog pada inflacije, Lejn je rekao da dublji pogled na podatke ukazuje na širenje pada.
“Stvarne maloprodajne cijene robe su i dalje vrlo visoke, ali srednja faza je bila dobar prediktor cjenovnih pritisaka”, rekao je.
Pritisci na cijene usluga takođe popuštaju kako se snabdijevanje oporavlja od poteškoća i prekida nakon pandemije, zbog čega su plate problem za praćenje. Aviokompanije, hoteli i restorani bolje su u mogućnosti da planiraju kapacitete nego prošle godine, što smanjuje komponentu pritiska cijena na strani ponude.
Lejn je odbacio ideju da bi se bazna inflacija mogla kretati nezavisno od ukupnog rasta cijena dugo vremena dok radnici svoje zahtjeve za platama baziraju na glavnoj inflaciji i da će niža stopa tamo uticati na prihode, a time i pritiske na cijene.
Pritisci na cijene su se smanjili do te mjere da je Lejn nagovijestio smanjenje vlastitih projekcija ECB-a, koje bi trebalo da budu objavljene 16. marta.
On je ukazao na niže cijene nafte i gasa, bolje snabdijevanje, ponovno otvaranje Kine, obilatu fiskalnu podršku i povećanje stope od strane ECB-a kao faktore koji utiču na inflaciju.
Iako bi povećanja kamatnih stopa mogla da prođu kroz ekonomiju sporije nego ranije, uticaj bi mogao biti trajniji jer je malo vjerovatno da će se ECB vratiti na negativne stope.
Tržište je odredilo dugoročnu ravnotežnu stopu na oko 2%, tako da je 250 baznih poena povećanja stopa de facto trajno i tako će održivije ublažiti pritiske na cijene, dodao je Lejn.
Investitor
