Evropske banke se opraštaju od lakog novca

Evropskim zajmodavcima nazire se kriza likvidnosti od 1,2 biliona dolara, koja testira njihovu sposobnost da posluju bez problema nakon više od decenije lakog novca Evropske centralne banke (ECB).

Najveća prepreka će se pojaviti krajem juna, kada će banke morati da vrate oko 478 milijardi eura ultrajeftinih kredita centralnoj banci eurozone. Ti zajmovi su davani na vrhuncu pandemije kako bi se osiguralo da banke nastave sa kreditiranjem, jer su mjere protiv kovid virusa dovele do zaustavljanja poslovanja.

Evropske banke su prešle dug put od finansijske krize 2008. i krize državnog duga koja je uslijedila u eurozoni. Banke su bolje kapitalizovane, imaju manje loših kredita i strože su regulisane.

Ipak, otplate će označiti prekretnicu u naporima ECB-a da smanji podršku. Investitori su i dalje zabrinuti u vezi sa snagom globalnog finansijskog sistema nakon martovskih bankarskih previranja, koja su dijelom izazvana nedavnim, brzim porastom kamatnih stopa. ECB je prošlog mjeseca podigla referentnu kamatnu stopu na 3%, najvišu od 2008. godine.

Evropski bankarski regulatori i Međunarodni monetarni fond (MMF) nedavno su upozorili da bi završetak programa poznatog kao ciljane dugoročne operacije refinansiranja, ili TLTRO, mogao povećati pritisak na krhkije banke i ekonomije eurozone.

„Banke u nekim južnoevropskim zemljama koje se i dalje u velikoj meri oslanjaju na kratkoročne TLTRO takođe imaju tendenciju da nemaju dovoljno viška likvidnosti za otplatu“, napisao je MMF u svom najnovijem izveštaju o finansijskoj stabilnosti.

Analitičari JPMorgan-a procjenjuju da će evropske banke ove godine pozajmiti oko 150 milijardi eura kako bi poboljšale svoje kreditne i investicione pozicije. Banke takođe mogu prodati državne obveznice ili drugu imovinu, što bi moglo povećati kamatne stope. Dugoročno gledano, banke će možda morati da se više oslanjaju na skuplje finansiranje na veliko ili na smanjenje kreditiranja, što bi moglo uticati na ekonomski rast.

„Banke dobijaju podršku za likvidnost od ECB-a od 2011. godine“, rekla je Corinne Cunningham, šefica kreditnog istraživanja u britanskoj firmi Autonomous, jedinici AllianceBernsteina . „Prošlo je zaista mnogo vremena da se sada prebacimo i očekujem da će moći da se finansiraju potpuno samostalno.”

Cunningham je rekla i da očekuje da će manje banke sa slabijim pristupom tržištu biti najviše pogođene.

Italijanske banke, nekada slaba karika u evropskom finansijskom sistemu, biće u centru pažnje. One čine skoro 30% TLTRO-a koje još treba otplatiti i, za razliku od banaka u Njemačkoj i Francuskoj, nemaju dovoljno dodatnog novca deponovanog kod centralnih banaka da pokriju otplate. Italijanske banke su u februaru imale 328 milijardi eura neotplaćenih kredita, pokazuju podaci francuske grupe Societe Generale, i 245 milijardi eura viška rezervi.

Intesa Sanpaolo, najveći zajmodavac u Italiji, može u potpunosti vratiti svojih 76 milijardi eura u TLTRO-u koristeći 98 milijardi eura viška rezervi koje je imala na kraju 2022, rekao je Alessandro Lolli, šef trezora i finansija grupe u banci. Iako neće morati da prodaje imovinu ili prikuplja nova sredstva za otplate, Lolli je rekao da banka ove godine planira da udvostruči zaduživanje na veleprodajnim tržištima na 10 milijardi eura.

„Sistemu više nije potrebno ovo održavanje života“, rekao je. “ECB je bila previše prisutna na tržištu iz dobrih razloga. Sada će biti manje prisutna i vraćaju se institucionalni investitori koji do sada nijesu bili toliko vidljivi.”

UniCredit, druga po veličini italijanska banka, takođe je u mogućnosti da otplati svoje neotplaćene kredite svojim viškom rezervi, rekao je portparol kompanije.

Manje banke kao što su Banco BPM i Banca Monte dei Paschi di Siena imaju manje gotovine na raspolaganju za otplate. BPM je na kraju prošle godine imao 26,7 milijardi eura TLTRO kredita, u odnosu na 13,1 milijardu eura u gotovini i ekvivalentima. Monte dei Paschi je imao 19,5 milijardi eura, naspram otprilike 12 milijardi eura u gotovini.

Portparol Monte dei Paschija odbio je da komentariše ove navode dok BPM nije odgovorio na zahtjev za komentar.

“Italijanske banke imaju drugu imovinu koju mogu prodati kako bi prikupile gotovinu i možda će morati da istovare oko 55 milijardi eura državnih obveznica ili druge imovine da bi izvršile otplate”, rekao je Jorge Garayo, strateg stopa u Société Généraleu. Ta dodatna ponuda mogla bi opteretiti šire tržište za talijanske državne obveznice i povećati troškove zaduživanja.

“55 milijardi eura nije mala suma,” rekao je Garayo. “Banke su znale od trenutka kada su dobile sredstva da će se to dogoditi u junu, pa su se možda spremale za ovo.”

Wall Street Journal piše da će italijanske banke nakon junske otplate dugovati još 148 milijardi eura.

Jeftino dugoročno finansiranje je ključni element napora ECB-a da osnaži privredu od 2014. godine, zajedno sa godinama niskih kamatnih stopa i masovnim kupovinama obveznica. U junu 2020, centralna banka je u suštini počela da plaća bankama da nastave sa kreditiranjem tokom pandemije, nudeći zajmove i sa stopama od minus 1%.

Neke banke su takođe povećale profit uzimajući kredite i vraćajući ih nazad u ECB kako bi zaradile veću kamatu. Centralna banka je prošlog novembra promijenila uslove programa kako bi kredite učinila manje atraktivnim i podstakla banke da počnu otplatu.

Neki učesnici na tržištu kažu da je bankarski sistem u dobroj poziciji da izdrži promjene.

“Finansiranje evropskih banaka postalo je stabilnije posljednjih godina, oslanjajući se manje na veleprodajna tržišta, a više na relativno stabilnu bazu depozita klijenata”, rekao je Mondher Bettaieb Loriot, šef korporativnih obveznica u švajcarskom menadžeru imovine Vontobel.

„Ljudi nemaju tendenciju da mijenjaju banke i prebacuju depozite po Evropi, to nije tradicija“, rekao je Loriot, koji je optimističan po pitanju budućnosti evropskih banaka.

Andrea Costanzo, analitičar u DBRS Morningstar, rekao je da će bankama takođe trebati manje sredstava jer potražnja za kreditima usporava zajedno sa ekonomijom. Banke mogu naplatiti više za kredite kako stope rastu, što bi trebalo da nadoknadi veće troškove finansiranja, rekao je on.

Analitičari i investitori će pratiti metriku poznatu kao koeficijent pokrića likvidnosti, koji mjeri koliko sredstava koja se lako prodaju, kao što su obveznice, banka ima u odnosu na njene depozite. Ta mjera se smanjila na 164,7% u cijelom sistemu na kraju prošle godine sa 174,7% godinu dana ranije, prema Evropskom bankovnom tijelu. Ipak, on je i dalje daleko iznad 100% regulatornog minimalnog praga.

Investitor