Očekujući nove, više kamate: Pet pitanja za ECB
Inflacija u eurozoni je previsoka za udobnost, što znači da tržišta očekuju da Evropska centralna banka (ECB) u četvrtak izvrši svoje sedmo uzastopno povećanje kamatnih stopa.
Uz vraćanje stabilnosti u banke nakon martovskog sloma, oni koji zagovaraju više kamate sada se osjećaju sigurnije, a ključni podaci o inflaciji i bankarskim pozajmicama u utorak mogli bi dodatno uticati na odluku šefova eurozone.
„Veliko pitanje je da li će to biti 25 ili 50 baznih poena?“, rekao je Gareth Hill, menadžer fonda u Royal London Asset Management. “U ovoj fazi, svakako više naginjem ka 25.”
Reuters donosi pet ključnih pitanja sa tržišta.
1) Za koliko će ECB povećati stope u četvrtak?
Ekonomisti koje je anketirao Reuters očekuju porast od 25 baznih poena na 3,25%. Nedavni izvještaj zasnovan na izvorima sugerisao je da se kreatori politike približavaju takvom potezu, čak i ako druge opcije ostanu na stolu.
Članica upravnog odbora ECB-a Isabel Schnabel smatra da povećanje od 50 bps nije isključeno, dok je Francois Francois Villeroy de Galhau rekao da bi daljnji potezi trebalo da budu ograničeni u veličini i broju.
Aprilska inflacija i bankarski krediti u utorak mogli bi biti ključni faktori za odluku. Podaci u petak pokazuju da je njemačka ekonomija stagnirala u prvom tromjesečju, što ide u prilog manjem povećanju kamata.
2) Kada će ECB završiti sa pooštravanjem kreditne politike?
Ne još. Većina analitičara očekuje barem još jedno pomjeranje kamatnih stopa nakon maja, iako se čini da će Federalne rezerve pauzirati svoju kampanju povećanja kamatnih stopa.
Tržišne cijene sugerišu da će stope ECB-a dostići vrhunac od oko 3,6% do kraja ove godine, a guverner belgijske centralne banke Pierre Wunsch kaže da ga ne bi iznenadilo da plafon bude 4%.
Globalni šef za kamatne stope Deutsche Banke Francis Yared rekao je da vidi moguću terminalnu stopu i iznad 4% s obzirom na to da osnovna inflacija i plate rastu brže u Evropi u odnosu na Sjedinjene Države, dok fiskalna politika eurozone ima više prostora da bude ekspanzivna.
“Ako to pogledate iz te perspektive, nije očigledno da postoji jaz od više od 1% između vršnih kamatnih stopa u dvije oblasti”, rekao je on.
3) Koliko je bazna inflacija uporna?
Veoma. Blic saopštenje o inflaciji od utorka trebalo bi da pokaže da, iako glavna inflacija nastavlja da se smanjuje u odnosu na rekordne vrijednosti iz 2022. godine, osnovna mjera ostaje znatno iznad ciljanih 2 odsto.
Snažan rast uslužnog sektora euro-bloka, koji čini najveći dio njegove ekonomske aktivnosti, ukazuje na to da su pritisci na baznu inflaciju i plate i dalje povišeni, što komplikuje napore ECB-a da ukroti inflaciju.
Aprilski brzi kompozitni indeks menadžera nabavke, koji se smatra dobrim mjerilom ukupnog ekonomskog zdravlja, skočio je u aprilu na 11-mjesečni maksimum od 54,4.
4) Šta se dešava sa pritiscima na plate?
Pa, tržišta rada su pod pritiskom i radnici zahtijevaju povećanje plata kako bi išli ukorak s višim cijenama.
Zaposleni u njemačkom javnom sektoru upravo su osigurali dogovor da 2,5 miliona zaposlenih daju trajno povećanje od 5,5% sljedeće godine.
To će predstavljati važan presedan za druge razgovore o platama i moglo bi ugroziti prognozu ECB-a o porastu plata ove godine.
“Zategnuta tržišta rada ojačavaju pregovaračku moć radnika i sindikata”, rekao je Patrick Saner, šef makro strategije u Swiss Reu. “Dok mi smatramo da je spirala plata i cijena iz 1970-ih malo vjerovatna, nedavna kretanja na tržištu rada sigurno moraju biti zabrinjavajuća za ECB jer zadržava rizik od spirale da tinja.”
5) Koliko su bankarska previranja uticala na uslove finansiranja?
Podaci o aktivnosti banaka u utorak trebalo bi da ponudi neke naznake, ali bi moglo biti prerano da se procijeni pun uticaj martovske bankarske krize na uslove finansiranja u Evropi.
Analitičari sumnjaju da su previranja, koja su u martu oborila 14% ukupnih cijena dionica evropskih banaka, dodatno pooštrila kreditiranje korporacija.
“Nakon razvoja situacije u SAD-u i Švajcarskoj, smanjili smo naše prognoze terminalnih kamatnih stopa za 25 baznih poena na 3,75% jer očekujemo da će kreditne službe banaka postati opreznije kada je rizik u pitanju”, rekla je evropska ekonomistkinja u Barclays-u Silvia Ardagna, dodajući da su šanse za povećanje stope od 50 bps u maju bile su “veoma niske” s obzirom na ublažavanje ekonomskog rasta i inflacije.
Investitor; foto: Maryna Yazbeck on Unsplash
