Vlada traži kredit do 200 miliona eura, crnogorske banke nude kamate od 5 do 7 odsto

Vlada planira da se do kraja ove godine zaduži između 150 miliona i 200 miliona eura, najavio je ministar finansija Novica Vuković, ističući da očekuju da će uspjeti da pozajme te pare od domaćih banaka. Istakao je da su se sastali sa domaćim bankarima i da je njihov odziv bio zadovoljavajući.

“Izuzetna saradnja je postignuta, tako da ćemo u tom pravcu djelovati u ovoj iteraciji”, kazao je Vuković.

Prema informacijama Pobjede, dio domaćih banaka bi kupovao obveznice sa kamatnom stopom između pet i sedam odsto i na period od tri do sedam godina.

Preciznije, ponuda Erste banke je rok od tri godine, sa kamatnom stopom od sedam odsto za državne obveznice; iz Zirat banke nude 6,5 odsto na tri godine, koliko nudi i Lovćen banka. Istu kamatu, ali na rok od pet godina, ponudila je Adriatik banka, dok je Univerzal kapital dala dvije ponude – pet godina sa stopom od 7,5 odsto i tri godine sa kamatom od sedam odsto. Zapad banka je smanjila ponuđenu kamatu na šest odsto, a rok na pet godina, koliko nudi i NLB.

Kratkoročne hartije

Hipotekarna banka nudi otkup blagajničkih zapisa na rok od šest mjeseci i uz kamatnu stopu od 3,75 odsto.

Vlade Mila Đukanovića, Igora Lukšića i Duška Markovića često su koristile blagajničke zapise za zaduženje. Prvi put nakon dva desetljeća Milojko Spajić, kao ministar finansija, vratio je 2021. kompletno dospjele državne zapise i nije se zaduživao kratkoročno, nakon što je pozajmio 750 miliona eura krajem 2020. godine.

Tu je praksu prekinuo tadašnji ministar finansija Aleksandar Damjanović, koji je lani imao četiri aukcije državnih zapisa, vrijedne ukupno 60 miliona eura, sa kamatnom stopom od 3,18 do 3,97 odsto. Damjanović je ove godine imao dvije aukcije ovih hartija, dok je Spajićeva vlada početkom novembra ove godine na taj način pozajmila 20 miliona eura, a ovih je dana zakazala aukciju za 5. decembar, sa namjerom da pozajmi 50 miliona.

Obveznice

Crna Gora se od 2010. godine zadužuje uglavnom euroobveznicama na inostranom tržištu, u čiju kamatnu stopu je ugrađen euribor. Ta referentna kamata Centralne evropske banke donedavno je bila negativna, ali od izbijanja ukrajinskog rata počela je da raste jer je ECB na taj način suzbijala inflaciju.

Metoda se pokazala uspješnom, s tim što je šestomjesečni euribor dostigao 4,5 odsto.

Koliko je to nepovoljno, pokazuje zaduženje susjedne Srbije iz januara ove godine. Pozajmili su 750 miliona dolara na pet godina sa godišnjom kamatom od 6,25 odsto i milijardu dolara na deset godina sa kamatom od 6,5 odsto.

Da bi se obezbijedili od promjene kursa, odmah su cijelu sumu hedžovali, odnosno promijenili u eure i to sa promjenjivom kamatom od 2,9 odsto plus šestomjesečni euribor za petogodišnje, odnosno 3,1 odsto plus šestomjesečni euribor za desetogodišnje obveznice. Tada je šestomjesečni euribor bio 2,857 odsto, što znači da su im kamatne stope bile 5,757, odnosno 5,957 odsto. Sada su skočile na 7,5, odnosno 7,6 odsto.

Istorija

Crna Gora je prvu emisiju euroobveznica od 200 miliona eura emitovala 2010. godine sa fiksnom kamatnom stopom od 7,875 odsto. Godinu kasnije, 180 miliona eura je pozajmila sa stopom od 7,25 odsto, a u 2014. je za zajam od 280 miliona eura dobila godišnju kamatu od 5,375 procentnih poena.

Godine 2015. kamatna stopa za pola milijarde eura pala je na 3,875 procentnih poena, 2016. je skočila na 5,75 odsto za 300 miliona eura, a 2018. je za pola milijarde zajma postignuta kamata od 3,375 procentnih poena, do tada najniža ikada za Crnu Goru.

Najpovoljnija zaduženja bila su, međutim, 2019. i 2020. godine, kad je pozajmljeno 500, odnosno 750 miliona eura uz godišnje kamatne stope od 2,55, odnosno 2,875 procenata. To je postignuto uz garancije Svjetske banke od po 80 miliona eura, koje su podrazumijevale niz mjera smanjenja javne potrošnje. Studija Svjetske banke pokazuje da javna potrošnja veća od 35 odsto BDP-a negativno utiče na ekonomski rast, pri čemu povećanje javne potrošnje za jedan procentni poen umanjuje stopu rasta BDP-a prosječno 0,3 do 0,4 odsto godišnje.

Kod nas je javna potrošnja ove godine dostigla 44 odsto BDP-a, što se odmah odrazilo na kreditni rejting. Ministar Damjanović nije uspio obezbijediti kreditno zaduženje povoljnije od ugovora sa Dojče bankom od koje je u martu pozajmio 100 miliona eura na 12 mjeseci po kamatnoj stopi od 5,9 odsto, plus šestomjesečni euribor, što sada iznosi 10,4 odsto.

Zbog toga se Damjanović okrenuo kratkoročnim hartijama od vrijednosti, raskinuo hedžing ugovor za auto-put, kojim se država štitila od kursnih razlika i na taj način naplatio 65 miliona eura, te uz 30-ak miliona od ekonomskog državljanstva i 37 miliona eura donacija EU zbog poskupljenja energenata, uspio izgurati mandat bez novog zaduženja. To je plaćeno kapitalnim budžetom, čije izvršenje nije premašilo petinu plana.

Vuković je saopštio da su 30. oktobra, kada su preuzeli funkcije, imali 141 milion u državnom trezoru, odnosno 146 miliona na kraju mjeseca.

“U državnom trezoru bilo je 20 miliona, zatim oko 21 do 22 miliona su ostali kao dolarski iznos na računu hedžinga i bilo je 100 miliona koje je zaduženje od Dojče banke. O tom iznosu govorimo kada govorimo o raspoloživim likvidnim sredstvima za izvršavanje obaveza budžeta Crne Gore”, rekao je Vuković i dodao da su u ponedjeljak, 27. novembra, u kasi imali 6,6 miliona, kao i 66 miliona od zaduženja Deutsche banke.