Aerodromi CG očekuju profit od 9 miliona eura
Aerodromi Crne Gore su tokom prošle godine poslovali bolje nego 2022, saopštio je izvršni direktor kompanije, Vladan Drašković, koji očekuje da će biti u plusu devet miliona eura.
Aerodromi CG, ipak, ni prošle godine nijesu dostigli promet putnika iz 2019. godine.
“Za 11 mjeseci poslovanja bruto prihod je 42 miliona eura, 35 odsto veći nego u istom period prethodne godine, što je efekat rasta broja prevezenih putnika. Očekujemo da će naš operativni rezultat u 2023. godini (EBITDA) preći 11 miliona eura, dok će očekivana dobit biti oko devet miliona”, kazao je Drašković Pobjedi.
On je dodao da su oba aerodroma od 1. januara do 17. decembra prošle godine opslužila 2,45 miliona putnika, što je 31 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine i na nivou od 94 odsto u odnosu na 2019.
Aerodrom Podgorica je opslužio 1,6 miliona putnika, 32 odsto više nego prošle i 28 odsto više nego 2019. godine, a aerodrom Tivat 840 hiljada, što je 30 odsto više u odnosu na 2022. i 62 odsto od 2019. Drašković je da su oba aerodroma ljeti povezana sa 40 destinacija.
“U ovom trenutku u Podgorici je aktivno 16 ruta, a u Tivtu dvije”,rekao je Drašković i dodao da su preliminarne najave za ovogodišnju ljetnju sezonu ohrabrujuće i biće izvjesnije u martu, podsjećajući da odluke o rutama donose avio-kompanije.
On je naveo da ih u tome opredjeljuje niz faktora kao što su dostupan kapacitet, planirana dinamika servisa, ukupna atraktivnost destinacije, ukupna potrošnja putnika.
Odgovarajući na pitanje da li je zagovornik da država i dalje upravlja sa aerodromima ili da to radi koncesionar, Drašković je naveo da nije po automatizmu protivnik koncesije, ali i dodao da “moramo biti svjesni svih rizika takvog aranžmana”.
“Gubitak upravljačkog uticaja je cijena koju društvo mora da plati ulaskom u ovakav vid javno-privatnog partnerstva, dok je razvoj sporedni efekat funkcije maksimiziranja profita za korisnika koncesije”, rekao je Drašković.
On je dodao da je procjena svih faktora i odluka na temu šta je bolje (ili manje loše) u konačnom na vlasniku, odnosno Vladi.
“Lično smatram da državni monopol ne bi trebalo pretvarati u privatni, posebno u slučaju mogućnosti finansiranja sopstvenog razvoja zadovoljavajućom brzinom i uz menadžment koji će se rukovoditi isključivo profesionalnim standardima”, poručio je Drašković.
