“Bogati otac” Robert Kijosaki kaže da pametni ljudi ne štede novac iz 3 razloga

Robert Kijosaki, autor najprodavanije knjige o finansijama “Bogati otac, siromašni otac”, poučava tajne novca koje su ponekad u suprotnosti sa uvriježenim stavovima.

Jedno od njegovih najkontroverznijih stavova je da pametni ljudi ne štede novac. Evo njegova tri razloga za to:

Porezi
Prvo, Kijosaki napominje da vlada podstiče ponašanje potrošača putem poreza. Na primjer, postoje visoki porezi na cigarete i alkohol jer vlade žele da obeshrabre njihovu potrošnju.

On traži od nas da razmislimo zašto vlade poreskom politikom ne podstiču štednju. Postoji mnogo teorija, ali suština je da ako želite da platite manje poreza, štednja nije najbolja opcija.

Umjesto toga, razmislite o drugim poresko povoljnijem penzionom računu, ako je dostupan u vašoj zemlji. Oni mogu imati poreske poticaje koji vam mogu pomoći da zadržite više novca koji uštedite. Međutim, oni takođe imaju ograničenja za isplate kao što su starosne granice, koje mogu ograničiti vaš pristup kapitalu.

Inflacija
Zatim, Kijosaki upozorava na skriveni “porez na inflaciju”. Ovo se dešava kada vlada štampa više novca.

Kako se to dogodi, iznos novca koji imate postaje manje vrijedan, što smanjuje vašu kupovnu moć. Zamislite samo koliko ste više mogli kupiti sa 100 dolara 1930-ih nego danas.

Prosječna godišnja stopa inflacije u Sjedinjenim Državama je oko 2% do 3%. Ali ona može biti znatno veća u bilo kojoj godini, zbog ekonomskih nestabilnosti.

Na primjer, inflacija je u 2021. inostila 7%. To znači da je kupovna moć istih 100 dolara pala osjetnih 7% u 12 mjeseci.

Ovaj problem možete izbjeći tako što ćete zaraditi višu kamatnu stopu na svoj kapital od godišnje stope inflacije. Na primjer, da ste zaradili 8% na svojoj štednji u 2021. godini, nadmašili biste inflaciju.

Problem je u tome što čak ni štedni račun s visokim prinosom možda neće pobijediti inflaciju. Zbog toga Kijosaki kaže da je štednja novca teži put do bogatstva.

Preuzimanje rizika
Konačno, Kijosaki kaže da štednja novca često dovodi do manjeg preuzimanja rizika, što otežava stvaranje bogatstva.

„Ljudi koji naporno rade i štede, često misle da je ulaganje rizično. A kada mislite da je nešto rizično, izbjegavate dalji rast”, upozorio je.

Argument se svodi na ideju da previše fokusiranja na štednju zapravo može otežati postizanje vaših finansijskih ciljeva. Međutim, Kijosaki ne citira nikakve statistike ili studije koje bi potvrdile ovu tezu.

Zašto Kijosaki preporučuje ulaganje umjesto štednje?

Kijosakijeva nesklonost prema štednji ne znači da on misli da bi trebalo da potrošite sav novac koji zaradite. Umjesto toga preporučuje ulaganje, što je, kako kaže, eksponencijalno povećalo njegovo bogatstvo.

Ulaganjem svakako možete brže izgraditi bogatstvo. Dionice, nekretnine i druga imovina često nadmašuju inflaciju i kamatne stope sa štednih računa sa visokim prinosima. Međutim, na ovaj način možete i brže izgubiti novac.

Štedni računi neće brzo izgraditi vaše bogatstvo, ali su takođe uglavnom bez rizika i pod osiguranjem. Dakle, postavlja se pitanje da li ste spremni prihvatiti neki rizik kako biste brže izgradili svoj portfolio bogatstva.

Ne postoji inherentno tačan ili pogrešan odgovor. Zavisi od vaših preferencija, tolerancije na gubitke i dugoročnih finansijskih ciljeva, između ostalih faktora.

Druge filozofije o štednji

Kijosakijevi stavovi o štednji nijesu nužno uobičajeni. Drugi finansijski stručnjaci su jednako oduševljeni štednjom kao što je Kijosaki protiv toga. Evo nekoliko primjera.

Dejv Remzi
Remzi je glavni zagovornik štednje. Njegova finansijska filozofija počinje uštedom od 1.000 dolara u fondu za hitne slučajeve. On takođe preporučuje da držite najmanje tri do šest mjeseci mjesečnih troškova na štednom računu kako vremenom uvećavate svoje bogatstvo.

Remzijeva filozofija se više fokusira na cjelokupno finansijsko stanje nego na stvaranje bogatstva. On želi da ljudi budu spremni na neočekivane troškove u životu i vjeruje da je to važnije od bogaćenja. Ovo je sigurniji pristup od onoga što Kijosaki preporučuje.

Ramit Seti
Ramit Sethi je još jedan popularni finansijski stručnjak sa emisijom na Netflixu i bestselerom New York Timesa. Za razliku od Kijosakija, on vjeruje u izdvajanje 20% vašeg prihoda za ciljeve štednje.

Seti kaže da može biti korisno razmišljati o kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim ciljevima štednje. Kratkoročni cilj bi mogao biti kupovina novog laptopa, dok bi srednjoročni cilj mogao biti ušteda za učešće na novom automobilu. Dugoročni ciljevi uštede su obično za veće kupovine, kao što je kuća ili stan.

Ovaj pristup vam daje fleksibilnost da pronađete svoju idealnu ravnotežu štednje. Možete staviti punih 20% svog prihoda na penzioni račun ili sve to iskoristiti da uštedite za nekretninu. Koja filozofija je “prava”, potpuno je na vama.