Srbija prvi put dobila investicioni rejting
Agencija Standard & Poor’s (S&P) dodijelila je za sada najnižu investicijsku ocjenu kada je riječ o kreditnom rejtingu, čime Srbija službeno izlazi iz neinvesticionog nivoa a što bi trebalo olakšati priliv dodatnih investicija i smanjiti troškove zaduživanja, objavila je američka bonitetna agencija u petak.
Još dvije agencije moraju dovoljno ocijeniti Srbiju da bi prešla na investicijski rejting – Fitch, gdje bi se zemlja trebala popeti za jedan razred, i Moody’s, dva razreda koji vode na viši nivo.
“Poboljšanje odražava poboljšanu privrednu otpornost Srbije na šokove zbog snažnog makroekonomskog upravljanja, za koje očekujemo da će se održati u narednim godinama. U odnosu na period prije pandemije, realni BDP Srbije porastao je 18 odsto, devizne rezerve su udvostručene, a bruto dug opšte države pao je na umjerenih 48,4 odsto BDP-a. Vjerujemo da bi otporna domaća potražnja, akumulirani fiskalni i vanjski zaštitni slojevi te razborite fiskalne i monetarne politike bazirane na aranžmanima s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) trebalo da omoguće Srbiji da obuzda tekuću slabost eurozone i izdrži moguće buduće šokove”, navodi S&P.
Agencija je revidirala i prognozu rasta srpske ekonomije na 3,9 odsto za ovu godinu, s pređašnjih 3,3 odsto iz ranije projekcije, a razlog su velika potrošnja i ulaganja u Expo 2027. Procjene o Srbiji podupiru snažan rast zemlje i izgledi za priliv izravnih stranih ulaganja (FDI), umjeren javni dug i vjerodostojan okvir makroekonomske politike.
Ocjene su, međutim, ograničene zbog relativno slabog institucionalnog okvira zemlje, relativno niskog BDP-a po glavi stanovnika, i dalje visoke pozicije neto inostranih obaveza i visoke euroizacije ekonomije.
Ocjena bi mogla biti smanjena ako dođe do usporavanja privredne aktivnosti u ključnim trgovinskim partnerima Srbije u EU, mogućih šokova u snabdijevanju energijom ili pojačanih geopolitičkih napetosti koje podrivaju rast zemlje i vrše pritisak na njenu fiskalnu i platnobilančnu poziciju.
Prema očekivanjima agencije, neto izvoz će i dalje kočiti rast, prvenstveno zbog rasta uvoza, koji je povezan s ubrzanim investicionim ciklusom Srbije.
Očekuje se da će Srbija nakon 2024. ostvariti realni rast BDP-a od četiri odsto u prosjeku zahvaljujući snazi domaće potražnje, oporavku rasta ključnih trgovinskih partnera i zdravoj makroekonomskoj politici.
No, “ranjivosti i dalje mogu nastati zbog vanjskih faktora, na primjer moguće dugoročne privredne slabosti u EU, posebno Njemačkoj i Italiji, koje apsorbuju oko 65 odsto srpskog izvoza”.
Drugi rizik proizlazi iz velike zavisnosti Srbije o ruskom gasu, koja je u opadanju, kaže S&P.
I dok inflacija pada, nedavni podaci ukazuju na rastuće troškove usluga, industrijske robe i prerađene hrane, što doprinosi određenom inflacijskom zamahu, pokazali su podaci agencije.
Uz to, raste osnovna inflacija, što ukazuje na uporan rast cijena.
“Očekujemo dalje uzlazno kretanje ukupne inflacije, posebno jer će nedavna suša vjerovatno povećati troškove hrane. Vezano s tim, očekujemo da će ukupna inflacija ove godine u prosjeku iznositi 4,6 odsto”, kažu ekonomisti S&P-a i dodaju da očekuju da će centralna banka u Beogradu nastaviti s opreznim snižavanjem kamatnih stopa.
Očekuje se da će rezerve ostati relativno stabilne, uz podršku kontinuiranog neto priliva stranih direktnih ulaganja. Međutim, rizici ostaju, “posebno zbog globalnih ekonomskih uslova koji bi mogli uticati na priliv stranih direktnih ulaganja i trgovinu.”
Međutim, agencija očekuje veće fiskalne deficite zbog značajnih državnih ulaganja vezanih uz Expo 2027. i druge kapitalne izdatke. Srbija izdvaja oko 17,8 milijardi eura, otprilike 25 odsto BDP-a, za ovaj projekt u idućih nekoliko godina, što je dovelo do privremenog zamrzavanja fiskalnih pravila.
Prema S&P-u, ta će sredstva prvenstveno poduprijeti razvoj infrastrukture, uključujući transport i energiju, poput gasnih i toplinskih mreža.
“Kao rezultat toga, očekujemo fiskalne deficite od prosječno 2,4 odsto BDP-a od 2025. do 2027. Vlada takođe raspravlja o novom nacrtu fiskalne strategije, koja će, osim većih izdataka za infrastrukturu, odražavati i izdatke za odbranu, kao što je kupovina 12 borbenih aviona iz Francuske od 2,7 milijardi eura. Uprkos ovim pritiscima, očekujemo da će konzervativno fiskalno upravljanje i snažan nominalni rast BDP-a zadržati državni dug pod kontrolom”, stoji u obrazloženju kreditnog rejtinga.
Agencija takođe navodi da je MMF Srbiji odobrio ažurirani srednjoročni fiskalni put, dodajući neizvjesnost vezano za članstvo Srbije u EU.
“Proces pristupanja Srbije EU ostaće spor i pun izazova i uveliko zavisi od poboljšanja odnosa s Kosovom i spremnosti Srbije da se pridržava sankcija EU protiv Rusije. Ovi jedinstveni faktori mogli bi dodatno zakomplikovati put Srbije prema integraciji u EU”, smatra S&P.
