Koje zemlje u Evropi idu ka tome da postanu bezgotovinska društva?

Nordijske zemlje prednjače na putu usvajanja društva bez gotovinskih transakcija, dok Jermenija, Gruzija i Njemačka zaostaju, prema nedavnoj analizi.

Nordijske zemlje Evrope su spremnije za budućnost u kojoj se gotovina više ne koristi u transakcijama od ostatka Evrope, pokazala je nova analiza.

Finansplassen, norveška informativna stranica o finansijama, prikupila je podatke Svjetske banke, Eurostata i drugih javno dostupnih podataka banaka, kako bi pogledala koliko je svaka evropska zemlja prilagođena da omogući ljudima da plaćaju bez gotovine.

Procijenili su broj dostupnih bankomata i platnih terminala na 100.000 ljudi, limit koji vlasnici kartica mogu potrošiti prilikom beskontaktne kupovine i broj ljudi koji koriste internet bankarstvo.

Manje bankomata znači da se zemlja manje oslanja na gotovinu, a veći broj terminala za plaćanje znači da postoji “veća infrastruktura” za elektronske transfere, prema glasnogovorniku Finansplassena.

U Norveškoj 96 odsto stanovništva koristi internet bankarstvo

Njihova analiza je pokazala da je Norveška najspremnija za bezgotovinsku budućnost: ima najmanje bankomata i oko 96 odsto stanovništva koristi internet bankarstvo, navodi se u analizi.

Finska i Danska su na drugom i trećem mjestu u analizi. Tamo ima više bankomata od Norveške i nešto manje terminala za plaćanje, ali otprilike isti postotak ljudi koji koristi internet bankarstvo.

Holandija, Švedska, Island, Estonija, Litvanija, Kipar i Švajcarska zaokružile su prvih 10 u analizi, dok su Jermenija, Gruzija i Njemačka bile najmanje prilagođene bezgotovinskim sistemima.

Zašto nordijske zemlje?

Prema studiji, pet od 10 najboljih bezgotovinskih zemalja su nordijske zemlje.

Olle Pettersson, stručnjak za lične finansije u Finansplassenu, rekao je za Euronews Next da posebno nordijske zemlje smatraju bezgotovinske sisteme “korisnim” jer ovi sistemi pomažu u prevazilaženju nekih njihovih izazova, kao što su rijetka gustina naseljenosti ili oštri vremenski uslovi koji otežavaju tradicionalno plaćanje.

Ove zemlje takođe imaju prednost, nastavio je Pettersson, jer tamošnje stanovništvo ima veliko povjerenje u javne institucije i malu populaciju, što im olakšava isprobavanje novih politika.

Najveća norveška banka DNB pozvala je 2016. ljude da prestanu koristiti gotovinu jer je zabrinuta zbog nezakonitih aktivnosti poput pranja novca, navodi Independent.

Otprilike u isto vrijeme, potrošači su pohrlili na Vipps MobilePay, „nordijski mobilni novčanik“ koji omogućava njihovim korisnicima „da pošalju novac jednostavno kao slanje SMS-a“, navodi se na njihovoj web stranici.

Pokrenut 2015. godine, Vipps MobilePay sada se proteže na 11,5 miliona korisnika u Norveškoj, Finskoj i Danskoj, kažu iz kompanije.

Političari vole keš

Ali, nedavno je norveški parlament pokrenuo korake da svoje građane vrati na gotovinu. U oktobru je parlament usvojio izmjene u svom Zakonu o finansijskim ugovorima koje će Norvežanima olakšati plaćanje gotovinom ako je potrebno.

“U digitalnom svijetu može se lako zaboraviti da postoji velika grupa ljudi koji nijesu digitalni”, rekla je tada Emilie Enger Mehl, norveška ministrica za pravosuđe i vanredne situacije.

“Gotovina je takođe važna za društvo”, dodala je.

Norveška uprava za civilnu zaštitu (DSB) preporučuje da svi zadrže nešto novca zbog ranjivosti digitalnih sistema plaćanja na digitalne napade.

“Svijet oko nas postaje sve problematičniji, s ratom, digitalnim prijetnjama i klimatskim promjenama”, dodao je Mehl.

“Moramo biti spremni na dugotrajne nestanke struje, kvarove sistema ili digitalne napade koji dovode do neuspjeha rješenja za digitalno plaćanje”, ističe.

U Danskoj, gotovinska plaćanja čine samo 8 odsto svih transakcija u zemlji 2023. godine, navodi se u dokumentu nacionalne banke.

Danci će češće koristiti mobilno plaćanje jer kupac “uvijek ima svoj mobilni sa sobom” i lako može doći do tačnog iznosa potrebnog za plaćanje, navodi se u izvještaju.

“Iako upotreba gotovine opada, ona je i dalje potrebna društvu”, rekao je u saopštenju Christian Kettel Thomsen, guverner Nacionalne banke Danske.

Šta je podstaklo bezgotovinsko plaćanje?

Pandemija COVID-19 povećala je broj bezgotovinskih plaćanja širom svijeta, sa prosječnih 91 bezgotovinskog plaćanja po osobi svake godine u 2017. na otprilike 135 u 2020, prema Svjetskoj banci.

Evropska centralna banka (ECB) prepoznala je sličan trend u Evropi. Istraživanje iz 2023. pokazalo je da je 59 odsto transakcija u 2022. obavljeno u gotovini, što je pad sa 72 odsto u 2019.

ECB je saopštila da se promjena “ne može odrediti” jednim faktorom, ali sugeriše da su “ponašanja plaćanja” naučena tokom pandemije, nadživjela ograničenja.

Većina potrošača u Evropi preferira plaćanje karticama ili druge bezgotovinske načine plaćanja jer je to praktičnije, rezultat je istraživanja. Ipak, 60 odsto ispitanih i dalje je reklo da želi dostupnost plaćanja u gotovini.