Spasavanje Instituta u Igalu koštaće više od 100 miliona eura

Vlada je zadovoljna planom restrukturiranja Instituta Igalo, ali je odluka o njegovoj potvrdi sada na Skupštini akcionara te kompanije.

To je kazao premijer Milojko Spajić, na konferenciji za medije o planu restrukturiranja Instituta. Vlada je ovaj plan naručila od tima stručnjaka sa Univerziteta Crne Gore i njime je predviđeno 106.814.839 eura za ovaj proces.

Spajić je naveo da su oporavak Instituta kočili propisi o državnoj pomoći i vlasnička struktura, ali da su se potrudili i našli rješenja za probleme. On je naveo da je plan restrukturiranja usklađen sa našim i EU zakonodavstvom te da je povoljan i za vlasnike, kao i da je Ekonomski fakultet uradio “svjetski” posao.

“Pretresli smo sve opcije i stručnjake i ovo je jedina realna ideja. Ovo je ono što smo mi mogli da uradimo, mi smo odvojili značajna sredstva u budžetu za narednu godinu. Sada je odluka u rukama Skupštine akcionara, koja mora da potvrdi plan restrukturiranja”, naglasio je Spajić i rekao da je riječ o značajnoj investiciji te da su bili spremni i da ulože stotine miliona eura u Institut.

On je pozvao manjinske akcionare da sarađuju sa njima i ulažu, te da će ih otkupiti njihove akcije ako im interesi nisu identični.

“Ili ćete da blokirate ovo i odete u stečaj, to su tri modaliteta koje imate ispred sebe. Ovo je rješenje koje je jedino moguće, hoće li ono savršeno odgovarati svima. Mi vjerujemo u opstanak Instituta, uradili smo sve i naša savjest je mirna. Ovaj plan restrukturiranja je bukvalno novi zavjet Fonda za zdravstvo, Vlade i državnog preduzeća, koji treba sve da obaveže na određeno ponašanje i korake, koji će se desiti u naredne tri godine” kazao je Spajić.

Spajić je istakao i da je nelogično da je dug Instituta ka Jugobanci, u jednom momentu iznosio milion eura dok je na kraju bio 7,5 miliona. Istakao je da vjeruje da bi i tu moglo biti posla za tužilaštvo.

“Ne pada mi pamet da ja presuđujem kao predstavnik izvršne vlasti, već imamo podjelu vlasti i sudove koji treba tim pitanjem da se bave. Mi ukazujemo da postoje nelogičnosti megalomanskih nivoa, i da upravo taj dug služi blokiranju računa i tjeranju države na isplatu. To su nelogičnosti koje bi trebao neko da ispita jer je toliko očigledno da tu je puno problema i da jedan i jedan nisu dva”, naveo je on.

Na pitanje novinara, da li će plan restrukturiranja biti javno objavljen, on je kazao da taj dokument prvo ide u ruke manjinskih akcionara, kako bi se upoznali sa njim te da je to prvi korak.

Upitan kako će se novac obezbijediti, Spajić je naveo da su na stolu i kreditiranje i prodaja manjeg dijela imovine Instituta, ali da ništa ne znaju dok se plan ne usvoji, jer ne znaju strukturu kapitala.

Zahvalio se i radnicima Instituta, koji su u značajnom dijelu godine bili bez plata.

Jocović: Manjinski akcionari da ulažu ili budu otkupljeni

Dekan Ekonomskog fakulteta Mijat Jocović se zahvalio na povjerenju da izrade plan, te da su se suočavali sa dvije opcije – stečajem ili opstankom Instituta.

Jocović je naveo da su pravila državne pomoći stroga, dok im je cilj bio nastavak rada Instituta i održanja mogućnosti za liječenje pacijenata Fonda za zdravstveno osiguranje.

Na izradi plana su kako tvrdi, razgovarali sa svim zainteresovanih strana, pa je planom predviđeno 106,81 miliona eura za ovaj proces. Jocović je naveo da manjinski akcionari imaju opciju da ulažu ili da budu otkupljeni, te da bi i oni žele oporavak Instituta.

“Sredstva koja su predviđena za proces restrukturiranja Instituta ukupno iznose 106.814.839 eura i oni će biti finansirani 60 odsto iz državnog budžeta i 40 procenata iz sredstava Instituta. U ukupnom iznosu ovih 40 odsto Instituta od 42.725.936 eura, a javno finansiranje odnosno 60 odsto, će biti 64 miliona eura”, kazao je Jocović i dodao da su manjinski akcionari dobrodošli, ali da zbog propisa o državnoj pomoći oni paralelno, moraju da učestvuju sa novcem koji država ulaže.

Naglasio je da je planom predviđeno u prvoj godini predviđeno učešće od 41.296.000 eura, od čega je državna pomoć 32.458.000 eura a Instituta 8.928.000 eura.

“Mi ne možemo znati na koji način će se do kraja sprovesti učešće Instituta, zašto što je nepoznanica na koji način će se akcionari opredijeliti shodno planu restrukturiranja. Autonomno je pravo akcionara na koji način će donositi svoje odluke i plan nije mogao da prejudicira njihovu odluku. Imaju opciju, da im se otkupe akcije, da proporcionalno učestvuju u okviru ovih 40 odsto. Treće godine 2027. godine, učešće države je 28.334.000 eura i 2028. godine je 4.955.000 eura. To je ukupan iznos u ovih 106 miliona eura”, naglasio je on.

Kada je u pitanju potencijalni otkup akcija manjinskih akcionara, Jocović je pojasnio da je cijena određena po ponudi prije izrade plana, koju je manjinski akcionar ponudio državi prije ovog procesa, odnosno 9.574.000 eura.

“To je iznos otkupa akcija svih akcionara po cijeni od 58 eura. To ne znači da će po toj cijeni biti kupljene ili prodate akcije, to je pitanje za dogovor države i manjinskog akcionara. Cilj je da obezbijedimo dugoročnu održivost, Građevinski fakultet je procijenio potrebna ulaganja u zgrade, opremu. Ta sredstva iznose 69 miliona eura, i to je investicija čime se Institut podiže na nivo od četiri zvjezdice. Plan počiva na pretpostavci da nema otpuštanja zaposlenih, a 26 miliona je predviđeno za finansijski oporavak”, kazao je Jocović i ponovio da im je cilj da se zadrži ekonomska djelatnost.

Upitan o autorima plana, Jocović je naveo da su dobili zadatak i da je na njemu radili projektni timovi, kao i dekanica Građevisnkog fakulteta Marina Rakočević. Istakao je da se radi o 12 profesora sa Ekonomskog fakulteta i više od deset sa Građevinskog fakulteta.

“Dugovi prema svim povjeriocima, uključujući dobavljače i finansijske institucije, biće u 2025. vraćen. Međutim, pretpostavka za vraćanje duga je usvajanje plana restrukturiranja”, naglasio je Jocović i dodao da dugovi iznose ukupno 23 miliona eura. Neusvajanje plana znači stečaj Instituta, opstrukcija plana znači stečaj… Plan obavezuje Institut i državu a njegovo sprovođenje znači opstanak”, dodao je on.

Jocović je dodao da je Institut srce zdravstvenog sistema, da svaki stečaj znači brojne posljedice, za radnike, državu, dobavljače…

“Istraživanja pokazuju da se jedan uložen euro, vraća kao tri eura uštede”, kazao je on.

Radunović: Ova ponuda je maksimum Vlade

Ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, Slaven Radunović je kazao da se ovim korakom daje šansa Institutu da preživi te da je ova ponuda maksimum Vlade.

Istakao je da su poveli računa i da Prostorni plan Herceg Novog bude spreman za restrukturiranje Instituta, kako se to ne bi kasnije radilo.

“U Institutu imamo veliki kapital – ljude koji rade tamo. Kao država treba da sve da uradimo da opstanu i da Institut bude centar ovog turizma na Mediteranu. Kako će se završiti, ne zavisi od nas nego od akcionara. Mi smo učinili sve što je do nas, za dalje se ne pitamo. Spremni smo da učestvujemo u olakšavanju restrukturiranja i pomažemo u procentu koji je moguć, s obzirom na Zakon o državnoj pomoći”, kazao je Radunović.

Trenutni dugovi Instituta prema povjeriocima iznose 25 miliona eura, plus pet miliona pozajmice koji moraju da vrate kompaniji “Vili Oliva” Žarka Rakčevića koja je sa tom sumom u julu spasila Institut blokade, a na naplatu dolaze i potraživanja zaposlenih na osnovu tužbi zbog umanjenja zarada proteklih godina, što može iznositi do šest miliona eura.

Vlada i Rakčević dogovorili su se u junu da sa po pet miliona omoguće deblokadu računa Instituta, kao i da se u roku od šest mjeseci napravi plan restrukturiranja.

Kako je tada saopšteno, dogovoreno je i da se nakon izrade plana omogući dokapitalizacija Instituta od deset miliona eura ili veća, kao i da će, prema zakonu o državnoj pomoći, tek u roku od tri godine nakon toga, ukoliko kompanija bude poslovala na održiv način, biti moguća značajna ulaganja u razvoj Instituta.