Ima li izlaza za Srbiju? Šta znače američke sankcije za rusku naftu za NIS

Američko Ministarstvo finansija objavilo je u petak 10. januara sankcije ruskim energetskim kompanijama, koje će se odnositi i na Naftnu industriju Srbije (NIS), u većinskom vlasništvu Gasproma.

Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu uspijeva da izbjegne uvođenje sankcija Moskvi, ali su one sada stigle na njen prag.

Američki Sekretarijat za finansije donio je odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora – Surgunjeftu i Gaspromnjeftu i njihovim podružnicama, sa ciljem da smanji prihode Moskve od prodaje energenata kojim finansira rat u Ukrajini.

Među sankcionisanim kompanijama je i Naftna industrija Srbije (NIS), za koji Vašington navodi da je podružnica Gaspromnjefta u Srbiji.

Iako za sada nije poznato kakve će posljedice američka odluka imati po poslovanje NIS-a, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je zemlja „danas suočena s teškim i ozbiljnim sankcijama”, navodi BBC News na srpskom.

Od Srbije se traži potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije, što mora da bude završeno za 45 dana, tvrdi srpski predsjednik.

NIS će pažljivo razmotriti sve detalje u vezi sa objavljenim informacijama, analizirati sve posljedice po poslovanje i ostati usredsređena na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata, piše u saopštenju kompanije.

„Snabdjevenost lanca benzinskih stanica je redovna i poslovanje se obavlja nesmetano”, saopštio je NIS.

Ruska kompanija Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, vlasnik je oko 56 odsto akcija NIS-a, Republika Srbija kontroliše oko 30 odsto vlasništva, a ostatak manjinski akcionari.

Gaspromnjeft je 2008. bez tendera kupio 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona eura, a stručnjaci su upozoravali da je prodaja bila „ispod cijene”, ističe BBC.

NIS i sankcije

Na listi američkog Sekretarijata za finansije, NIS je u riziku od sekundarnih sankcija.

I Velika Britanija se pridružila američkim sankcijama koje su uvedene i za plovila koja prevoze rusku naftu, ali i za imovinu i kompanije desetina poslovnih ljudi iz ruskog eneretskog sektora.

Gaspromnjeft, kompanija sa sjedištem u Sankt Peterburgu, pod sankcijama je Amerike od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, zbog povezanosti sa Kremljom.

Prebacivanjem poslovanja na krovnu firmu Gasprom, sa kojom zemlje Evropske unije imaju ugovore o isporuci gasa i nafte, Rusija je dosad pokušavala da zaobiđe sankcije.

Iz Gaspromnjefta su saopštili da je odluka o uključivanju njene imovine na američku listu sankcija neosnovana i nelegitimna, kao i da se u posljednje dvije godine pripremala za moguća ograničenja i da će nastaviti rad.

Iz NIS-a su rekli da se poslovanje obavlja neometano, da je snabdjevenost lanca benzinskih stanica NIS-a redovna, da Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate.

Vučić kaže da su mu neimenovani američki zvaničnici rekli da im „nije namjera da Srbija bude meta, niti samo NIS, već je riječ o sveobuhvatnom udaru” na ruske kompanije i sve koje su povezane sa njima.

„Dragi su nama i Moskva i Vašington, ali nam je Srbija draža, zaštitićemo interese Srbije. Neće biti nikakvih nestašica ili finansijske katastrofe”, obećao je Vučić.

Srpski predsjednik je najavio da će razgovarati sa budućim američkim ministrom finansija, a 11. januara će se u Beogradu sastati i sa Ričardom Vermom, zamjenikom američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse.

Mnogo važnih stvari ostalo je nedovoljno jasno i neraščišćeno i iskoristićemo ove sastanke za konsultacije, kaže Vučić.

„Ove sankcije mogu biti izuzetno ograničavajuće, jer zabranjuju bilo kakve transakcije sa ruskim interesima i odmah blokiraju imovinu koja je povezana sa sankcionisanim licima”, rekao je Vučić.

Situaciju je opisao kao veoma komplikovanu i dodao da se Srbija mora suočiti sa veoma strožim sankcijama, koje uključuju obavezu da se rudni i naftni resursi koji su povezani sa Rusijom potpuno uklone iz kompanije NIS.

„Traže od nas potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS Novi Sad a.d. Čekaćemo da vidimo kakva će to tumačenja biti. Oni ne dozvoljavaju da bude 49 odsto, ili neki manji procenat ruskog kapitala, već potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a”, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija mora odmah da počne plan vlasničke transformacije i da ima imaju 45 dana za sve operacije, zaključno sa 25. februarom, a jedino finansijska transakcija eventualno može da se završi do 12. marta.

Naglasio je da svaku buduću transakciju moraju da odobre Amerikanci.

Šta sankcije znače za NIS, Srbiju i stanovništvo?

Zatvaranje Jadranskog naftovoda (JANAF) mogla bi da bude jedna od direktnih posljedica, a ukoliko sankcije dugoročno ostanu na snazi, moguća bi bila i destabilizacija privrede”, smatra energetičar Miodrag Kapor.

„Inflacija bi porasla, smanjila bi se potrošnja, izvoz bi nam bio skuplji, strane kompanije bi bile obeshrabrene da dolaze u Srbiju, ali ipak ne bih očekivao neke posljedice sankcija poput onih 1990-ih u Jugoslaviji”, kaže.

Iako saradnja sa NIS-om donosi „najveći prihod” hrvatskoj kompaniji koja upravlja naftovodom, „ona ne bi rizikovala sopstveno poslovanje održavanjem saradnje sa NIS-om”, smatra on.

„Čak i da Evropska unija ne uvede sankcije, bilo koja firma iż EU ne bi rizikovala poslovanje sa kompanijom pod američkim sankcijama, kako i sama ne bi posljedično dobila sankcije”, objašnjava energetičar.

Reagujući na odluku o američkim i britanskim sankcijama, iz JANAF-a kažu da će u narednih 45 dana pokušati da nađu rješenje za nastavak saradnje.

U saopštenju se dodaje da je NIS njihov dugogodišnji i najveći poslovni partner, s kojim ima sklopljeni ugovor o transportu 10 miliona tona nafte od 1. januara 2024. do 31. decembra 2026. godine.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da već nekoliko nedjelja traje komunikacija hrvatske vlade i američkih vlasti zbog sankcija Gaspromnejftu i Naftnoj industriji Srbije, koje pogađaju JANAF.

„Nama je važno da ovaj paket sankcija ostavlja 45 dana vlastima Srbije da riješe pitanje vlasništva u NIS-u”, rekao je Plenković, prenosi Hina.

Podsjetio je da 95 odsto nafte koja dolazi u Srbiju ide kroz JANAF, koji je zbog toga važan za energetsku i ekonomsku sigurnost Srbije.

„Interes je Hrvatske da se tih 45 dana iskoristi kako bi se riješilo pitanje vlasništva. Mi želimo da JANAF i dalje snabdijeva Srbiju, jer želimo i ekonomsku i energetsku stabilnost našeg susjeda, što srpske vlasti znaju i ovo govorim zbog građana”, rekao je Plenković.

U ugovoru hrvatske i srpske kompanije postoji „klauzula o višoj sili”, koja podrazumijeva da se ugovor automatski raskida u takvim okolnostima, prenosi list Danas.

U slučaju žalbe NIS-a na takvu odluku odlučivao bi arbitražni sud.

Uprkos važnosti ovog naftovoda za Srbiju, sankcije NIS-u ne bi nužno direktno uticale na sigurnost snabdijevanja tržišta u kratkom roku, kaže Aleksandar Kovačević.

„Ima dovoljno instrumenata i učesnika na tržištu da se očuva ili poboljša sigurnost snabdijevanja, ali je očigledno da sigurnost snabdijevanja zahtijeva više pažnje i više sredstava Vlade Srbije”, dodaje.

Cijene naftnih derivata i ogrijeva u Srbiji „već odražavaju uvećane troškove snabdijevanja i percepciju rizika koja postoji na tržištu”, ocjenjuje on.

Iako ne očekuje veće nestabilnosti ukoliko ne bude poremećaja na mediteranskom i evropskom tržištu, u Srbiji postoji „potreba da se sigurnost snabdijevanja postavi na solidnije temelje, jer moze da dođe do kumulacije više različitih rizika”, ukazuje Kovačević.

Srbija oko tri četvrtine nafte dobija iz uvoza, najviše iz Iraka (52 odsto) i Rusije (47 odsto).

NIS je uz Elektroprivredu Srbije kompanija sa najvećim prihodom na domaćem tržištu, pokazuju podaci za 2023. godinu Agencije za privredne registre.

Ta firma učestvuje sa devet odsto u državnom budżetu, govorio je Vučić.

„Posljedično bi moglo da dođe i do nestašice goriva, jer NIS kontroliše oko 80 odsto tržišta goriva u Srbiji.

„Srbija ima strateške rezerve za oko dva mjeseca, ali bi nakon toga uslijedila destabilizacija”, dodaje Kapor.

Ima li izlaza za Srbiju?

Od početka rata u Ukrajini, pominjano je više modela za promjene u vlasništvu NIS-a.

Jedan od njih je nacionalizacija kompanije, ali je Vučić takvu mogućnost odbacio u maju 2022. godine.

„Ne pada nam na pamet da to radimo”, kazao je.

Srbija bi mogla i da djelimično ili u potpunosti otkupi akcije ruske kompanije u NIS-u, ali i da većinski udio u vlasništvu pređe na drugu inostranu kompaniju, čime bi se izbjegle sankcije Sjedinjenih Država.

„Otkup akcija Gasproma ne bi bio problem za Srbiju, to može da se sprovede bez prevelikih posljedica po budżet, jer bi izgradnja nacionalnog stadiona, na primjer, bila višestruko vrednija investicija”, kaže Kapor.

Vrijednost jedne akcije NIS-a na Beogradskoj berzi bila je 678 dinara 16. decembra, poslije pada od 10 odsto nakon objavljivanja mogućih sankcija, a ukupna cijena otkupa ruskih akcija u NIS-u mogla bi da iznosi i više od 1,5 milijardi eura, ocjenjuju stručnjaci.

Kristofer Hil, američki ambasador u Beogradu, rekao je ranije da bi „promjena vlasništva sigurno bi donijela više mira i prosperiteta, i ovdje i u regionu”.

„Ruski vlasnici NIS-a koriste dio profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije”, rekao je Hil.

Slično rješenje pronašli su u Njemačkoj, gdje je akcije kompanije Sefe, koja se bavi uvozom gasa i do početka rata bila je u vlasništvu Rosnefta, država otkupila po tržišnim uslovima od ruskih vlasnika.

Još jedan izlaz za Srbiju mogli bi da budu pregovori sa Vašingtonom ili Moskvom i razrješenje situacije diplomatskim putem.

Rješenje bi moglo da bude i uvođenje sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini, što Srbija, uz Bjelorusiju, jedina od evropskih zemalja nije uradila.

Vučić je polovinom decembra od Vlade Srbije tražio formiranje radne grupe koja će se baviti sankcijama NIS-u.

Efekti sankcija na NIS zavisiće od „vrste i dubine” ovih mjera, kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za ekonomiku energetike, za BBC na srpskom.

„Mogu se uskratiti razne transportne ili finansijske usluge, oprema, rezervni djelovi ili profesionalne usluge, a ukoliko do toga dođe, poslovanje bi moglo ozbiljno da bude otežano”, kaže savjetnik brojnih međunarodnih organizacija, poput Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

Kazna za Srbiju ili Bajdenova ‘osvetnička politika’ prema Trampu

Zbog trenutka u kojem je odluka donijeta, ona bi mogla da se tumači kao dio „osvetničke politike Džozefa Bajdena prama Donaldu Trampu“, „kratkovid i kontraproduktivan potez”, kaže spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za BBC na srpskom.

„Prije šest mjeseci ili godinu dana, situacija je faktički bila ista po pitanju vlasništva NIS-a i politike Srbije prema Rusiji. Ako smo zaslužili sankcije, onda smo ih zaslužili i prije godinu dana, a o tome nije bilo ni govora, pa su sankcije mnogo više adresirane na Trampa, nego na Beograd, koji je kolateralna šteta”, smatra Jakšić.

Zbog tajminga, ali i prirode mjera koje bi Amerika uvela NIS-u, Tramp bi mogao i politički da profitira njihovim ukidanjem.

„Vjerujem da bi ih ukinuo vrlo brzo i posljedično bio još više slavljen u Srbiji kao neko ko je spasava da se ne smrzne tokom zime”, kaže Jakšić.

Izvršne naredbe, kao jedan od instrumenata na raspolaganju američkih predsjednika, stupaju na snagu odmah po donošenju, pa bi takvim potezom Tramp mogao brzo da spriječi posljedice sankcija po Srbiju.

„Jedino je pitanje da li bi se sankcije Srbiji tako brzo našle na Trampovoj agendi, osim ako mu saradnici ukažu da ima priliku da zabilježi jedan dobar poen. Sankcije poput ovih imaju negativnu političku dimenziju po Ameriku, jer pojačavaju antiameričko i antizapadno raspoloženje u zemlji u kojoj je to na već zavidnom nivou”, dodaje Jakšić.