Nafta i gas i dalje dominiraju globalnim energetskim pejzažom

Nafta više nije izazov energetske sigurnosti – to će biti gas, struja, pretežno minerali, rekao je ministar energetike Saudijske Arabije ovog mjeseca.

Iz određene perspektive, ovo zvuči kao posmrtno zvono za naftu kakvu poznajemo – robu koja pokreće globalnu ekonomiju. S druge strane, to je priznanje da smo postali još više zavisni od ugljovodonika, samo više njih.

Činjenica da se svijet oslanja na naftu da bi funkcionisao jasno je postalo nedavno kada su cijene nafte skočile na vijest da je odlazeća Bajdenova administracija najavila novi paket sankcija protiv ruske energetske industrije; posebno na izvoz nafte i gasa. Da je potražnja za naftom zaista slabila pod teretom svih tih električnih vozila na kineskim putevima i u evropskim salonima, učinak sankcija na cijene nafte bio bi zanemarljiv. Ali nije.

I ne samo to, već se sada priča o zaoštravanju tržišta nafte na kojem su prije mjesec dana svi – sa rijetkim izuzetkom – pričali o suficitu. Analitičar energetskog tržišta Džon Kemp samo je prošle sedmice upozorio da su se “zalihe sirove nafte u SAD iscrpljivale mnogo brže nego inače od sredine 2024”, što ih je do sada stavilo na najniže u ovo doba godine od 2015. godine.

U međuvremenu, zalihe nafte u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) takođe su u padu. Globalne dionice u cjelini opadaju i padaju mnogo brže nego što je Međunarodna agencija za energiju (IEA) predviđala u svojim mjesečnim izvještajima. Kao rezultat toga, IEA sada vidi mnogo manji višak u sirovoj nafti ove godine. Činjenica da i dalje vidi višak je ili izraz nade ili neuspjeha u učenju iz vlastitih grešaka.

Svijet, dakle, i dalje radi na naftu. Ali u protekloj deceniji, sve veći njeni djelovi su takođe počeli da rade na gas. Kao dokaz za to, ne trebamo tražiti dalje od Evrope i njenih zimskih problema sa snabdijevanjem dok se bori sa sve ograničenijom količinom pristupačne ponude usred pritiska centralne vlade da smanji kupovinu najpristupačnijeg dostupnog gasa: gasa iz Rusije.

Rukovodstvo EU je prošle godine insistiralo na tome da zemlje članice prekinu uvoz te robe iz Rusije. Ipak, zemlje članice su nastavile kupovati ruski LNG. Ove godine, trend se nastavio, iako je nova šefica diplomatskog odjela EU Kaja Kalas insistirala da blok uvede sankcije posebno na ruski gas. Politico je o tome izvijestio ranije ovog mjeseca, pozivajući se na podatke o praćenju tereta, pišući da je EU kupila preko 800.000 metričkih tona ruskog LNG-a u samo prve dvije sedmice januara.

U međuvremenu, pritisak se nastavlja, a nivoi evropskog gasa u skladištu padaju širom bloka uz nekoliko izuzetaka, približavajući se opasno niskim nivoima zbog velike potražnje. Ta potražnja je sasvim normalna tokom zime. To takođe dokazuje da su takozvani kritični minerali danas možda važniji nego prije 20 godina, ali tek treba da dostignu vitalni status nafte i gasa.

Kritični minerali se tako nazivaju jer igraju ulogu u većini tranzicijskih tehnologija. Vjetar, solarna energija, električna vozila – sve to zahtijeva određene količine ovih minerala. Inače, Saudijska Arabija ima određene rezerve nekih kritičnih minerala i jako bi voljela da ih razvije. Ipak, Abdulaziz bin Salman je takođe upozorio one koji su željni da postignu veliki značaj s kritičnim mineralima.

“Danas neke od ovih zemalja imaju, kao država, 50% vlasništva nad nekim od ovih potrebnih minerala i kritičnih minerala… zemlje se utrkuju da pristupe kritičnim mineralima i osiguraju svoj vlastiti lanac snabdijevanja”, rekao je on. „Žurba da se osigura pristup resursima u konačnom će dovesti do većih emisija, većih troškova metala i viših cijena energije.”

To je zato što vađenje svih ovih kritičnih minerala koji su potrebni energetskoj tranziciji zahtijeva energiju ugljovodonika bez obzira na sve rudarske kompanije koje se hvale svojim potpuno novim mašinama na baterije. Rudarstvo se pokreće naftom i gasom. Što više treba da iskopate – i preradite – više energije ugljovodonika biste koristili, sa odgovarajućim emisijskim otiskom. To je zaista začarani krug iz kojeg nema izlaza, ma koliko vjetroagregata dovelo ovo pojačano rudarenje.

Trešnja na vrhu trenutnog energetskog kolača je, naravno, vještačka inteligencija (AI). Bin Salman je bio prilično sažet po pitanju toga. „Više AI i centara podataka znači više energije“, rekao je Bin Salman. „Imaćete vještačku inteligenciju, data centre, rudarenje, kripto rudarenje… možete li zamisliti šta će se dogoditi sa potražnjom za energijom? Možete li zamisliti trku između rudarstva za stvaranje energije i energije za stvaranje rudarstva i rasta ovih ekonomija?”

Neki će i dalje tvrditi da nafta više nije pitanje energetske sigurnosti i da je zamijenjena gasom. Ali s obzirom na to da će potražnja za naftom ponovo rasti ove godine, zaista više izgleda kao da se nafti pridružio gas kao krajnja kritična roba.