Kraća radna sedmica povećava produktivnost

Uvođenje skraćenog radnog vremena bi donijelo mnoge ekonomske i društvene koristi. Pozitivno utiče ne samo na radnike, nego i na poslodavce, jer su istraživanja pokazala da kraće radno vrijeme, odnosno kraća radna sedmica, ima pozitivne efekte na produktivnost u različitim djelatnostima, a dolazi i do povećanja profita za vlasnike tih biznisa.

U svijetu je već uveliko dobro poznat i izučen fenomen „burnout-a“, odnosno sagorijevanja na poslu, koji se javlja kao prolongirani odgovor na hronični stres na poslu.

Prema podacima Eurostata, Srbi u prosjeku rade 43 sati nedjeljno i po tome su vodeći u Evropi, piše beogradski Danas.

„Svi argumenti idu u korist skraćivanja radnog vremena“

Marko Miletić, autor dokumenta o kraćoj radnoj nedjelji koji je predstavljen na panelu u organizaciji političke platforme „Solidarnost“, tvrdi da zahtjev za skraćivanjem radnog vremena ima svoje ekonomske, političke i istorijske razloge.

Ekonomski razlozi leže u povećanju produktivnosti, ekonomske održivosti, ušteda u smislu manjeg trošenja energije i smanjenja povreda na radu, ali i povećanju potrošnje i slobodnog vremena koje bi pozitivno uticalo na čitavu ekonomiju.

U političke razloge spadaju pritisak sindikata i organizacija civilnog društva, javne politike usmjerene ka blagostanju, kao i smanjenje nezaposlenosti.

Istorijski razlozi su razvoj radnih prava i tehnološki napredak i automatizacija rada koja je dovela do toga da se za manje ljudskog rada i uloženog vremena može više proizvesti. Čuveni ekonomista Džon Mejnard Kejns je još 1930. godine rekao da će za 100 godina životni standard biti četiri do osam puta veći, a da će se raditi 15 sati nedjeljno zbog tehnološkog napretka.

„Svi argumenti idu u korist skraćivanja radnog vremena. Jako malo je argumenata protivnika i ne postoje empirijski podaci koji bi rekli zašto je loše skratiti radno vrijeme, barem ja nijesam naišao na njih“, rekao je Miletić i istakao da je za ovakvu promenu ključno savezništvo sindikata, poslodavaca, organizacija civilnog društva i političkih stranaka.

Zahtjev za skraćivanjem radnog vremena je globalni fenomen, zapaža Miletić. Čak je i Japan uveo određene mjere za rješenje problema prekomernog rada.

„Zanemaruju se socijalne posljedice ekonomskog rasta“

Psihološkinja i istraživačica Sarita Bradaš kaže da je 2024. godine u Srbiji 25 odsto stalno zaposlenih radilo 48 i više sati sedmično. Ona smatra da zbog niza faktora dolazi do povećanja stresa na poslu, a jedan od njih je nemogućnost usklađivanja poslovnog i privatnog života, posebno kod onih koji imaju djecu.

„Sva istraživanja pokazuju da dolazi do smanjenja stresa na poslu, koji prouzrokuje depresiju, anksioznost, srčane tegobe i niz drugih problema i bolesti“, naglašava Bradaš.

Ona dodaje da skraćenjem radnog vremena dolazi do smanjenja stresa i boljeg zdravlja ljudi, pa se tako smanjuju bolovanja i odsustva sa posla, što za rezultat ima smanjenje troškova bolovanja i povećanje produktivnosti i posvećenosti poslu.

Pored toga doprinelo bi i smanjenju rodnog jaza, s obrzirom na to da je zaposlenost žena 12 procentnih poena manja nego zaposlenost muškaraca.

Napominje da produktivnost ne zavisi samo od radnika, već od tehnologije, organizacije i ulaganja u ljude, a kampanja skraćivanja radnog vremena mora da ide paralelno sa kampanjom za zarade za dostojanstven život.

„Šta će nam se desiti ako dobijemo skraćenje radne sedmice na četiri dana? Super, ajde, imaću bar jedan dan da imam dodatni posao, jer ne mogu da zaradim na ovom poslu“, ukazuje ona.

Ona vidi problem u tome što se blagostanje mjeri kroz ekonomski rast, a da se pritom potpuno zanemaruju socijalni troškovi tog rasta i kako se to odražava na psihološko stanje pojedinaca.

„Da li je zaista potrebno da nam za volanima autobusa budu penzioneri?“

Miloš Baković Jadžić, portparol „Solidarnosti“ smatra da se skraćenjem radnog vremena može ostvariti gotovo puna zaposlenost. To bi takođe doprinijelo zapošljavanju teže zapošljivih socijalnih grupa, kao što su osobe sa invaliditetom i nacionalne manjine. Pita se da li nam je zaista potrebno da nam vozači autobusa ili obezbjeđenje u marketima i javnim institucijama budu penzioneri.

Takođe bi se ostvarili i pozitivni ekološko-energetski i zdravstveni efekti, kako po fizičko tako i po mentalno zdravlje, a smanjile bi se i povrede na radu. Otvara se i prostor za društveni angažman ljudi.

On kaže da je važno istaći da bi prva zdravorazumska reakcija dobrog dijela ljudi kada čuju priču o skraćenom radnom vremenu bila: „O čemu vi pričate?“.

„U zemlji u kojoj se radi najviše u Evropi, u kojoj se ne poštuju minimalna radna prava, radno zakonodavstvo je užasno restriktivno za one koji žive od svog rada, a ljudi gotovo svakodnevno ginu na radnom mjestu – mi govorimo o kraćem radnom vremenu“, zapaža Baković Jadžić.

„Veći problem su država i njene politike nego poslodavci“

Međutim, kako ovo postići kada predsjednik Srbije uporno promoviše rad „jer Srbija mora da se razvija“?

Kada su Vučića pitali da prokomentariše uvođenje sedmočasovnog radnog vremena u Crnoj Gori, on je rekao: „Jedna politička partija došla je kod mene i jedan od uslova za saradnju sa SNS-om bio je da se ne radi nedjeljom, te da se radno vrijeme smanji na sedam sati. Još malo pa da se ne radi uopšte. Svi smo se mi približili tome, vidite koliko odmora imamo, koliko idemo na siti-brejk destinacije. Srećom po vas, moj mandat uskoro ističe, pa vi onda izaberite te pametne koji vole da ne rade ništa, a da zemlja ide unaprijed. Objasnite mi kako je moguće da za 35 sati uradite isto kao i za 40 sati. Inače mislim da je 40 sati malo radnog vremena i baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovjek mora da radi više“.

Stiče se utisak da su poslodavci spremniji na ovu promjenu, ali im vlast poručuje suprotno i nemaju njihovu podršku.

„Kao i za sve drugo, bilo kakva vrsta progresivnih zahtjeva neće se desiti sa ovom vlašću. Ova vlast mora da se promijeni. Ovo o čemu mi govorimo je priča za dan poslije“, složni su panelisti i zaključuju da je potrebna jaka kampanja, da svi o tome pričaju, kao o studentskim protestima.

Na konstataciju jedne učesnice u publici da generalni štrajk u petak može da bude put ka četvorodnevnoj radnoj nedjelji, Miletić odgovara da smo već tokom pandemije kovida vidjeli da je moguće funkcionisati, iako prodavnice ne rade svaki dan i ako ne odlazimo u kancelariju svaki dan.

Dodao je da se nada da će ovo zaustavljanje rada, „koje dolazi iz nekih drugih razloga, nekim ljudima pokazati da je moguće imati kraće radno vrijeme“.