Crna Gora ima najniža opterećenja plate u regionu, Srbija među najvišim

Visina prosječne neto plate jedan je od glavnih argumenata snage ekonomije, posebno kada plate rastu, pa ih je zgodno iskoristiti i za sticanje političkih poena.

Nešto rjeđe se govori o visini bruto plate, odnosno o dažbinama koje se plaćaju državi uz neto platu.

U Srbiji već nekoliko godina se polako smanjuje opterećenje neto plate i sada iznosio oko 60 odsto, uprkos predlozima i idejama da se ono smanji drastičnije što bi posebno rasteretilo najniže plate i omogućilo veće zapošljavanje teže zapošljivih kategorija stanovništva, piše beogradski Danas.

Kada se govori o zaradi, zaposleni najprije misle na neto platu s obzirom da je to iznos koji ima svakog mjeseca leže na račun. Međutim, tu je još jedan dio zarade koji spada u bruto zaradu i vidljiv je na takozvanom isplatnom listu.

Bruto plata je ukupna suma novca koju poslodavac isplaćuje prije odbitka poreza i doprinosa. Prema važećim propisima, u Srbiji stopa poreza na zarade iznosi 10 odsto bruto plate, dok doprinosi za socijalno osiguranje uključuju obavezne doprinose za zdravstveno osiguranje sa stopom od 10,3 odsto (5,15 odsto na teret zaposlenog i 5,15 odsto na teret poslodavca) i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) sa stopom od 24 odsto (14 odsto na teret zaposlenog i 10 odsto na teret poslodavca).

Tu je još i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti u iznosu od 0,75 odsto koji pada na teret zaposlenog. Neto plata je krajnji iznos koji zaposleni dobija nakon odbitka poreza i doprinosa koji zbirno iznose 37,8 odsto bruto plate.

Regionalni pregled: Crna Gora sa najnižim opterećenjem

U odnosu na zemlje regiona, Crna Gora bilježi najnižu zbirnu stopu poreza i doprinosa.

Porez na iznos dohotka u visini od 700 do 1.000 eura u Crnoj Gori iznosi devet odsto, dok se na iznos dohotka koji prelazi iznos od 1.000 eura, uz postojećih devet odsto, dodaje dodatnih 15 odsto. Ukupan trošak poslodavca u Podgorici na 1.000 eura neto plate iznosi 1.200 evra, odnosno nameti za poreze i doprinose su oko 200 eura na ovaj iznos plate.

U Hrvatskoj bruto plata zavisi od progresivne poreske stope, te tako na iznose do četiri hiljade eura porez je 20 odsto, a na iznose iznad toga 30 odsto. Najveći dio opterećenja čine naknade za PIO (20 odsto) i zdravstvo (16,5 odsto).

Na neto platu od 1.000 eura, osoba koja živi u Zagrebu i bez djece je, plaća poreze i doprinose od oko 400 eura.

Poreski sistem u Bosni i Hercegovini je nadležnost na nivou entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske, gdje porez na dohodak, kao i u Srbiji, iznosi deset odsto. U Federaciji su doprinosi raspoređeni na Federalni zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO/MIO) u iznosu od 23 odsto, zdravstveno osiguranje u iznosu od 16,5 odsto i naknada za nezaposlenost od dva odsto. Entitet RS uključuje PIO/MIO doprinos od 18,5 odsto, za zdravstvo u iznosu od 10,5 odsto, naknadu za nezaposlenost (0,6%) i doprinos za dječju zaštitu (1,7 odsto). Zbirno gledano, u Federaciji BiH je ukupno opterećenje plate u iznosu od 41,5 odsto, dok u Republici Srpskoj ono iznosi 31 odsto.

Prema podacima Eurostata, u 2023. godini prosječna zbirna stopa doprinosa u Evropskoj Uniji iznosila je 29,67 odsto bruto plate. Najmanje opterećenje na plate snose građani Kipra (14,15 odsto), Švajcarske (18,57 odsto) i Estonije (18,85 odsto). Najviša stopa doprinosa i naknada na zarade je u Belgiji (39,94 odsto), Litvaniji (37,81 odsto) i Njemačkoj (37,43 odsto).