Kako se EU može suprotstaviti Trampovom trgovinskom ratu?

Kontramjere, antimonopolske i ciljane carine su među koracima koje bi EU mogla preduzeti kao odgovor na očekivanu tranšu carina iz Trampove Bijele kuće, ali bi budžeti za odbranu takođe mogli doći u igru, sugerisali su stručnjaci s kojima je Euronews razgovarao.

Nakon što je pogodila Meksiko, Kanadu i Kinu, EU se sada pojavljuje na nišanu Donalda Trampa i njegovim trgovinskim suficitom koje je američki predsjednik prošle sedmice opisao kao “zvjerstvo”.

Dok ponavlja da trgovina između SAD-a i EU koristi oba bloka, sa suficitom robe od 155,8 milijardi za Evropljane i suficitom usluga od 104 milijarde za Amerikance, EU pooštrava svoju strategiju i preispituje svoje “trgovinsko oružje”.

Suočeni sa ciljanim carinama, odgovor bi mogao biti isti. “Vrlo specifične carine mogle bi se primijeniti na svakodnevnu robu široke potrošnje kao što su Harley Davidson i farmerke, kao što je to učinila EU 2018. godine”, rekao je Elvire Fabry, stručnjak na Institutu Delors. “Ne bismo ciljali na farmaceutske proizvode ili komponente koje se ne mogu nabaviti drugdje.”

Godine 2018, tokom svog prvog mandata, Donald Tramp je već imao mjere protiv Evropljana sa carinama na evropski čelik (25%) i aluminijum (10%). EU je uzvratila porezom na viski Bourbon, Harley-Davidsone i niz drugih proizvoda. Carine su ukinute pod Bajdenovom administracijom, ali samo do marta ove godine.

Mart će biti odlučujući za trgovinske pregovore EU i SAD. Ne samo da se primirje oko trgovinskog spora čelika i aluminija bliži kraju, već do 25. marta Evropska komisija (EK) mora odlučiti da li se Alphabet (koji posjeduje Google), Apple i Meta pridržavaju Zakona o digitalnim tržištima (DMA), značajne digitalne regulative koja je bête noire tehnoloških divova za koje se čini da su sada u potpunosti dali podršku republikanskom predsjedniku.

Instrument protiv prinude na kartama?

“Pored pitanja trgovinskog deficita, postoji i Trampovo nezadovoljstvo evropskim propisima. Njegov napad može biti strukturniji. Tada bismo ušli u područje ekonomske prisile”, rekao je Fabry.

Od 2023. Evropljani imaju anti-prinudni arsenal kako bi zaštitili EU od prinude iz trećih zemalja. Ako dijalog s Trampovom administracijom ne uspije, propis uključuje ograničenja prava na učešće u postupku javnih nabavki, ograničenje licenci ili, na primjer, ograničenja trgovine uslugama i trgovinskih aspekata prava intelektualnog vlasništva. Financial Times je objavio da Komisija zaista sprema ovo kao odgovor, pozivajući se na zvaničnike koji poznaju planove, koji su ukazali na najteži mogući odgovor bez kršenja međunarodnog prava.

“Bilo bi nam dobro savjetovano da težimo digitalnoj zavisnosti SAD-a od evropskog tržišta”, ocijenio je Fabry, dodajući: “EU bi mogla ciljati na dodjelu licenci u sektoru digitalnih usluga. Pristup podacima je od suštinskog značaja za Amerikance. Ovo je crno zlato.”

Težnja ka pravima intelektualne svojine povećala bi prednost u bilo kojem trgovinskom sporu, ali se svi komentatori ne slažu da bi to uspjelo. “Ovo je nuklearna opcija u poređenju s carinama koje su neka vrsta konvencionalne ratne opcije”, rekao je Fredrik Erixon, direktor Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju (ECIPE).

“Taj instrument mora biti proporcionalan radnjama na koje se svetite, jer ako poništite, na primjer, patent ili zaštitnu marku na istu stvar, to je povlačenje prava vlasništva”, naveo je on.

Povrh toga, ekspert je objasnio da prava intelektualne svojine tradicionalno nijesu dio nadležnosti EU i da su regulisana međunarodnim pravilnicima. “Države članice imaju obaveze prema Evropskoj konvenciji o patentima koje prevazilaze ono što EU može učiniti.”

Kakvim god oružjem da maše Donald Trump, sudbina američkog Big Tech-a mogla bi visiti o koncu. Može li antitrust onda postati komercijalno oružje? Kina je pokrenula antimonopolsku istragu protiv Google-a nakon što su SAD uvele carine od 10% na njegov uvoz. Međutim, Evropska komisija tvrdi da se antitrust neće koristiti u trgovinskom ratu sa SAD.

„Kada je u pitanju sprovođenje antimonopolskog zakona o konkurenciji EU, ono je agnostično prema zemlji osnivanja kompanije“, izjavila je u utorak glasnogovornica Komisije Lea Zuber, „Ne mislimo da bi sprovođenje anitkonkurentskih mjera trebalo da postane alat u trgovinskim sporovima”.

Prema Erixonu, vjerovatnije je da će te istrage o konkurenciji izazvati reakciju SAD-a nego ponovno aktiviranje uzvratnih carina na čelik i aluminijum. On je rekao da su istrage EU o antimonopolskim pitanjima prema Big Tech-u već dio veze EU-SAD trgovinske diplomatije. “Bajdenova administracija je već bila frustrirana onim što su smatrali digitalnim protekcionizmom u Evropi i počela je sastavljati nekoliko trgovinskih sankcija protiv evropskih akcija”, rekao je.

S obzirom da Evropa planira proširenje vojne potrošnje, oružje bi takođe moglo doći u igru ​​u bilo kojem trgovinskom sporu. “Ovdje se sada odvija mnogo više trgovine”, rekao je Erixon. “Zemlje NATO-a ukazuju na cilj od 3% potrošnje, što bi bilo u interesu SAD-a.” Naginjanje ka nabavkama za odbranu što je moguće otvorenijim za saradnju sa američkim dobavljačima “bilo bi moćno oruđe u njihovim rukama”, prema Erixonu.

On takođe smatra da bi snižavanje automobilskih carina na nulu moglo omekšati Amerikance. EU već ima takve sporazume sa Japanom, Južnom Korejom i Turskom. “Ova opcija neće dovesti do mnogo većeg izvoza automobila iz Amerike u Evropu. Ali ipak dajete Amerikancima priliku za veći pristup tržištu”, rekao je.

Evropsko jedinstvo na testu

Šta god da se dogodi, potencijalni trgovinski rat će još jednom testirati jedinstvo Evropljana. Ali oni bi morali brzo da reaguju na postupke Donalda Trampa. Hoće li 27 država članica moći brzo da se okupe? Nijesu svi sigurni.

“Neće svim zemljama biti ponuđen isti dogovor, biće vrlo teško održati jedinstvo”, rekao je Fabian Zuleeg, izvršni direktor i glavni ekonomista Centra za evropsku politiku, dodajući: “Onima koje Tramp vidi kao prijateljskije prema SAD biće ponuđen izlaz. Ekspert predviđa da bi se zemljama poput Mađarske, koju američki predsjednik vidi kao istomišljenike, mogle obećati investicije i bolji ekonomski odnosi”.

Štaviše, dogovori koje su Kanada i Meksiko sklopili u danima nakon objave američkih trgovinskih sankcija pokazuju da nije sve u trgovini. Meksikanci i Kanađani postigli su sporazume o migracijama i kontroli granica.

„Sada imamo niz različitih instrumenata trgovinske odbrane koji će se koristiti. Ali situacija bi mogla zahtijevati mnogo širi politički odgovor Evropljana koji se bavi i svim drugim pitanjima koja su na stolu, uključujući, na primjer, Grenland”, rekao je Zuleeg.

Za Evropljane, sigurnosni ulozi su takođe u fokusu. “Argumentacija će biti previše oko evropske sigurnosti, Ukrajine, svih drugih pitanja kojih se Evropa plaši”, dodao je stručnjak.

Međutim, ako se pregovori svode na krajnji rezultat, Zuleegova procjena izgleda sumorna.

„Mislim da ono što Tramp želi jeste uništenje EU i kraj liberalne demokratije. Ali sada to nijesu ustupci koje možemo dati”, rekao je on.